Српски сион

Б р . 29

„СРПСКИ СИОН".

Стр. 469.

лим, ја ово не сматрам за интерпелацију. Доста је жалосно, што смо до тога дошли, да се овде таке тужбе лзносе. Сима ил БогдановкЛ. Не могу се задовољити с овпм одговором. Његова Светост. То .је свеједно задовољили се ви или не, али тако стоји као што сам рекао, Др. Славко МилешиИ. Почкње свој говор којим жели иопратити своју интерпелацију. Почиње да критикује решење еиархијског административног одбора Вршачког и на ово односеће се решење Митрополитског Црквеног Савета у ствари губитка бирачког права 29-рице Вршчана ради номањкања црквене свести Његова Светост. Г. говорник подвргава критици црквено-судска решен.а. Критика тих решења није дозвољена у Сабору. Судови за своја решења нису одговорни Сабору, зато не могу дозволити ни г. горорнику да и даље говори у правцу критике црквено-судских решења, нити у том иравцу да стави интернелацију. . Др. Славко МилетиЛ. Ја хоћу своју интерпелацију само да разложим. Његова Светост. Не могу вам дозволити. Др. Славко МилежиК. Сабор има о томе да одлучи, и ја питам славни Сабор дозвољава ли он, да говорим и ставим своју интерпелацију ? (Гласови: чујмо, нека говори). Његова Светост. Одузимам вам реч и не дозвољавам да ставите интерпелацију, која не спада у делокруг Сабора. Др. Славко МилетиК. Али молим да нрочитам моју интерпелацију, јер се још не зна каква је. Његова Свешост. Дакле, изволите прочитати без даљег образложења. Др. Славко МилетиЛ чита интериелацију. Мптрополпјскп Црквенн Савет, коме председава Његова Светост, г. мптрополпт п натријарх српски Георгије, решио је нод бр. М. 146./М. Ц С. 15. ех. 1897., да се 29-орпци угледних вршачких грађаза одувме црквена свест п упутио је епарх. адм. одбор, да донесе нресуду. Питам Љегову Светост г. митрополпта и патријарха: 1.. Која су то правила наше нравославне цркве или автономие уредбе, које тумаче, шта је то црквена свест ? 2., Која су правила православие цркве или авто-

номне уредбе, на којима се иеко може лпшити те т. зв. црквене свести ? 3., Која су то нравила наше православне цркве или автономне уредбе, која прописују казну за немање т. : јв . црквене свестп? 4., Које су то автономне власти, којима по нашим автономним уредбама спада у делокруг лишавање те т. вв. црквене свести? 5., Ако свега тога нема, на основу чега је М. Ц. Савет могао одузети црквену свест 29-орицп Вршчаиа? 6.. Шта мисли Љегова Светост чинити као иредседник саборског одбора, коме је ствар упућена? 7., Шта мисли Његова Светост као предсеДник М. Ц. Савета чпнити у будуће, да се оваке ничпм не оправдане и по углед саме наше свете српске прав. цркве штетне аномалпје не догађају више. Његова Светост. Пошто ова интерпелација, као што већ рекох, не спада пред овај Сабор, изјављујем одмах: да не мислим новодом ње ништа чинити. Др. Ј. РадивојевиЛ-11 ачиИ. Је ли то онај мир што га препоручујете? Његова Светост: То је вама немир кад се упућујете на закон. Његова Светост. На дневном реду је: Извештај одбора за дневни ред са његовим иредлогом. Предлог одборски је врло важан и онсежан, а пошто 14. §. пословника императивно одређује, да се важнији и опсежнији предлози имају штампати и најмање 48 сахати нре претресања међу чланове Сабора исделити, то се овај извештај са предлогом одбора за дневни ред има штампати и међу иосланике иоделити, како би сваки посланик имао ирилике,. да га проучи и упозна. За сад нек се прочита. Др. Ст. МалешевиЛ чита извештај одбора за дневни ред, који гласи : Славни Саборе! Од овога сабора изаслани одбор за дневни ред примио је од.славиог Сабора свега 22 предмета, о којима вал>а да поднесе предлог, којим ће редом да се ставе на дневни ред за саборску расправу. При одре^ивању дневног реда морао је овај одбор учинити предметом свога саветовања с једне стране садржај највишег кр. решења од 20. маја 1897. којим је овај сабор сазват, а с друге стране изјаву ГБегове Преузвишености Господи-