Српски сион

,СРПСКИ СИОН." В р . 30.

Стр, 490.

одређене пстраге, тако и против суспензпје од председннштва, него је шта впше, не сачекавшп решење саб. Одбора на те утоке њега од председништва коначно разрешио? 3., Ако је то све Вашој Светости иознато, д» ли је вољна учинити нужна расположења у споразуму са саб. Одбором, да се свима тим незаконитостима на нут стане; 4., ако пак то Вашој Светости нпје иознато, да ли је Ваша Светост као председник саб. Одбора вољна, да о свему томе себи подробна извештаја, евентуално и путем истраге набави, те тим незаконитостима на пут стане. н о свему овом Сабору извештај поднесе: Његова Свешосш. Славни Саборе! Ова је интерпелација сасвим друге природе, јер она није управљена лично против епископа, већ се у њо.ј извоси тужба против епархијског административног одбора. (Др. Славко Милетић Нисмо ни ми против њега ништа лично шзносили.) Што се добра учини, приписује се администратпвном телу, а што год се учини рђаво, то се увек баца на председника тог тела Мени није нознато, да бивају у Вршачкој епархији онакве незаконитости, какве се спомињу у првој тачки ове интерпелације, али ћу од своје стране извидети, у чему се састоји та ствар. Што се тиче друге тачке интерпелације, та ми је ствар позната непосредно из призива, поднесеног на саборски Одбор. На ову интерпелацију могу за сад само толико одговорити, да ћу ствар извидети, и Сабору што скорије извештај иоднети. Др. Илија ВучешиИ са захвалноиЉу нрима на знање одговор Његове Светости, а нарочито она-ј део Његов, у коме изјављује, да ће ову ствар извидети. Његова Свешосш : На реду је продужење јучерашњег дневног реда: извештај одбора за дневни ред. Поигго јуче пријављени говорници др. Миливој Миладиновић и др. Милан А. Ћири!) одустају од речи, узима реч. Стеван В. ПоиовиЛ: Ваша Светости! Преузвишена господо Епископи! Славни Саборе! Бићу сретан ако будем кадар да се, излажући скромно своје мисли, уздигнем на ону висину, на коју су оретрес предмета о дневноме раду славнога Сабора уздигнули говорима својима моји поштовани другови у тучерањој нам седници. Таки је претрес овога преважног предмета и до-

стојан овога Сабора. Узимљући реч ја стојим под неиосредним утиском онога свечанога тренутка када је оно, пре осам дана, Његова Светост, Преузвишени председник овога Сабора, изразила непоколебиву верност и најлојалнију оданост овога славног Сабора и у њему заступљеног српског нравославног народа на према освећеној особи ВБеговог Величанства, премилостивог цара и краља нашега и оданост нашу према милој и заједничкој домовини нам. На мене још и сада утиче величапствени и свечани израз дубоке захвалности наше Његовоме Величанству на оној нревишњој владарској милости, ко.јом је састајање Сабора овога дозволиги благоизволело н исто тако свечано уверење наше: да ћемо се трудити да своје народно црквене ствари и нрема духу своје свете цркве и према ујамченим правима срнскога народа уредимо — а напокон да ћемо бити најсрећнији ако узмогпемо да одговоримо очинским интенцијама Његовога Величанства. Славни Саборе! По IX. закон чланку од год. 1868. Његово Величанство, краљ наш, врши врховни надзор над свима оним пословима, ко]е ми на овоме Сабору нашем, по §. 8. XX. закон. чланку од год. 1848 ме ујемченом нам аутономном праву, око уређења своје цркве, школе и заклада, које се на њих односе, самостално решавамо, уређујемо и по својим органима рукујемо, а све ио оним уредбама и правилима, које ми овде на Сабору овоме доносимо, а Његово Величачство их потврђује. По одредбама нашега аутономнога закона, саборскога устројства од год. 1874. и 1875. припада Његовом Величанству, краљу нашем, неоспорно право : да Сабор наш сазове, на оно место које је Њему угодно, да Сабор наш одгоди и распусти. Исто је тако неоспорно превишње пра во Његовог Величанства краља нашега, да одобрава све штатуте, уредбе и одредбе које Сабор наш по саборскоме устројству доноси у делокругу своме ; краљ потврђује Сабором нашим нравилно избраног митрополита и српског патријарха, одобрава избор главног школског реФерента и енархијских школских реФерената, надзорника црквено-