Српски сион

С тр . 49б.

„ОРПСКИ сионл

1>р. 30

ће бити више октројака. Становиште већине Сабора је чисто негативно (жагор) јер је она ставила грађење устава за доцније — а краљевски Повереник тражи да се устав узме одмах у иретрес. Та становишта једно друго искључују, а говорников цредлогје посредујући, он је експедовање између Краљеве жеље и воље већине Сабора. Већина носи одговорност за иоследице. Говорник скида ту одговорност са себе, јер зна шта је бивало и зна шта може да буде. (Вика: Гласајмо!) Његова Свешосш наређује одмор од '/ 4 часа. •— После одмора Његова Светост отвара седницу. Известилац, др. Сш. МалешевиЛ. Славни Саборе! Као известиоцу одбора за дневни ред дужност ми је, да узмем у одбрану предлог одборски иротив приговора. Пошто је дневни ред, одборски предлог и протупредлог довољно исцрпен, доиустнте, да будем краћи него што сам мислио бити, и то тим пре, шго је мој поштоваии прздговорник пресвегли г. барон Живковић исцрино говорио о том предмету. Али ие могу пропустити, а да не рефлектујем на речи г. Поиовића, који је, но мом мишљењу, врло неумесно унео у дискусију и личност Његовога Величанства. Он се трудио да докаже, да „е краљ. Повереник изасланик само РБеговог Величансгва, и да за његове изјаве и ноступке влада не одговара. Г. Поповић те речи у угарском државном оабору, кога је члан, ие би смео изустити, и ја сам уверен, да би цротив таке његове изјаве сви иосланици угарског сабора најенергичнији протест нодигли. Радо сам чуо речи г. Поповића и предлагача протупредлога, да се слажу са главним начелима одбором нредложеног дневног реда, особито се пак радујем, кад сам чуо, да се мој поштовани пријатељ Стева Поповић и у томе самном и са мотивацијом одбора за дневни ред слаже, да су многобројне повреде нашој народноцрквеној автономији од стране државне власти више пута, а особито овож приликом са нрописивањен дневнога реда нанесене Жило ми је, да и он налази у томе повреду и ограничење слободе рада и самоопределења овога Сабора. И пошто је он члан угарског државног сабора и земаљског сабора хрватско-славонско-далматинског, то се тврдо од њега надам, да ће на тим саборима свога гласа против тих еклатаитних повреда и насиха нрвом приликом подићи

и дотичне владе на одговор позвати. Он је напоменуо, да би грађење једноставног статута већ и с тога било нужно, што многе постојеће установе једна с другом у опреци стоје. И ми смо за то, да се те противноети, у колико цостоје, изједначе, али то не мора бити у једноставном уставу, него може бити и са појединим уредбама, а и кад би било у јединственом статуту, могло би се онда иснравити, кад на дневни ред дође. На говор дра Нике Максимовића, као иредлагача протупредлога, прелазећи, напомињем, да хоћу пре свега да се осврнем на неке иримедбе мањег значаја, као што је она, да има у овој држави вероисповести, које се већ 100 година за своју црквену автономију боре, а ми само 30 година амо имамо прилике да се на народно-црквеном пољу за своју автономију , заузимамо. Та тврдња не стоји, јер наш народ за самосталност и незавиеност своје православне цркве и своје народно-црквене самоуправе има да издржи тешку борбу у земљама угарске круне све од онога дана кад се у ове крајеве преселио Кроз тај дуги низ од 200 година налазио се народ наш у непрекидној борби са државном влашћу против утецаја и самовласног располатања њеног. Разлика је само . у томе, што је пре тога борба та била против ансолутне, а сада се од 20 — 30 година амо та борба води жешће и чешће против навале уставне владе. У погледу модуса, како да Сабор овај очува интегритет свога рада против утецаја државне власти, изјавио је иоштовани цредлагач протупредлога, да одлука, коју препоручује одбор за дневни ред, није уобичајен начин у таким случајевима, него т. зв. каутела, која се у томе састоји, да се само ограда уложи иротив ирекршаја државне власти, па да се у осталом нареЈјењу њеном задоста учини, које и у овом случају препоручује, јер би иначе у опреку дошли с Круном. Рекавши то, г. Ника Максимовић дошао је у опреку са самим собом, јер у уставној држави не може се доћи у опреку са Круном, него само са одговорном државном владом, а ако с њом и дођемо у сукоб, то неће бити кривица овога славног Сабора, него је то кривица садашње државне владе, која је, иротив постојећегзакона и санкционисаних уредаба, спречила слободу рада и самоонределења овога Сабора. ~ ДА/ћЕ У ДОДАТКУ