Српски сион

Стр. 484.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

шим време славном Сабору, и да могу одмах нрећи на даљу мотивацију свога нротуцредлога. Ми знамо врло добро, славни Саборе, да живимо у држави, у којој је изречено велико начело слободе цркве и равноира вности међу појединим вероисповестима. Но ми на жалост видимо, да ово велико начело, изречено у земаљским законима, у нас није остварено, него је остало гола реч, ма да се могло и требало остварити. Но особито нама чиниле се и чине сметње, те нама се још и данас ускраћују благодети, које нотичу из овог великог начела. Друге вероисповести дошле су до слободе своје вероисновести ; само нама није још то дано. Кад видимо, дакле, да је другим вероисповестима дана потпуна слобода и ца је у њих проведена узајамна равноправност; надаље кад посматрамо питање то са гледишта практике, којом се поступило према другим народима и вероисповестима, онда се морамо з шитати: зашто није тако и код нас? Да бих ово питање што боље разсветлио позваћу се најпре на оне, који су своју организацију најпре спровели, а то су католици у Ердељу. Оа, како је у нашој домовини уведен усгав са парламентарном владом, први су Ердељски католици себе организовали. Ова је црква у доба аисолугизма исто тако натила као и наша. И у тој цркви, ма да је имала своју старо давну автономију, мешала се апсолугна држава разним рескриптима, резолуцијама и т. д. Та је црква, после дуге борбе, године 1848. позвала се на XX. зак. чл. од 1848. и на основу верозаконске слободе, у том закону изречене, просто је изјавила у своме Сабору, да она сматра све наредбе и решкрипте, који су јој октројисани у време апсолутизма, као незаконите и сама собом ставила се у потпуно уживање своје стародревне автономије. Овде, дакле, нри новој автономној организацији Ердељске католичке цркве, није било никакве ингеренције државне власти. Сабор је свој устав самостално установио, а тај устав одобрио је епископат, а не — државна власт.

Протестантска автономија оснива се, напомињући уговоре мира итд., на закон. чл. XXVI. г. 1790/1., и ти протестанти. од како је донесен тај законски чланак, па све до 1882. г., једнако су се борили за своју автономну организацију. Тек 1882. могли су успети, да дођу до организације, коју су израдили на своме Синоду, и коју је Краљ одобрио. И њима су чињене препреке као и нама, али најносле пустили су их, да се могу слободно саветовати, и они су 1882. свој авгономни усгав утврдили такође без утецаја државне власти. Мимогред да споменем, кад је тако снажном елементу чињена препрека, да су требали скоро сто година, док нису добили свој једноставни усгав, нека се нико не чуди, што ми Србм до данас још нисмо дошли до своје коначне автономне организације. Осим ових наведених примера још ћу само да наноменем најновију иојаву, где се хоће да створи автономна организација у католика у Угарској. Није нужно, да о о томе онширније говорим, јер то нам је познато, шта је држава при том учинила, ништа друго, него да им је дала овлашћење, да се могу слободно организовати. Из овога славни Сабора, следује то, да су све друге вероисповести имале иотпуну слободу, да себе организују, само се нама стављају нрепреке. А и овај најновији акт државне власти није ништа друго, до ли и опет мешање у наше послове. Славни Саборе! Није министар новредио само наше уредбе, није се он огрешио само о она.ј поступак, који је одржао према другима, него ја идем даље, и ја ћу еклатантно да докажем, да је новређен и сам земаљски закон, за који закон одговара министар пред земаљским угарским сабором. А да је министар иовредио заиста и сам земаљски закон, а наиме IX. зак. чл. 1868., нингга друго не треба, него да ба цимо ретроперспективан ноглед: како је посгао онај законски члапак, а нарочито онај §. 7. који нас упућује, да се морамо автономно органнзовати. У IX. зак. чл. 1868. каже §. 7., да ће