Српски сион

С тр . 516.

„СРПСКИ СИОН."

1)Р. 31

су ко!>е осећале и знале шта је тим за- ј кључком учињено. Али — јаја данас кокодаћу! Кр. Повереник долази сутра дан у Сабор. И — констатујући, да се закључак саборски противи наредби 1Бегова Величанства, а која се наредба оснива на зак чл IX. од 1868 ; надаље поставив тврдљу, да се је Сабор својим закључком не само противио, да врши своју законску дужност, него и очито одрекао послушност према краљевској превишњој заповести, прогласи овај закључак, у погледу установлења дневног реда донесени. неважним и неваљаним и одлучно позва Сабор, да з!;ап1е веззшпе изашље одбор, који ће узети у претрес предложени напрт Устава, и да га узме у претрес, запостављајући сваки други предмет, чим одбор поднесе Сабору свој извештај. Шта чини на ту изјаву већина саборска? Доноси одлуку, да није у сгању позиву кр. Повереника у погледу преиначења свога дневног реда, задоста учинити, а изјавив своје убеђење, да се тај поступак њезин (односно Сабора) не коси с дужном послушношћу ирема ЈЕБегову Величанству, јер да Сабор са својим закључком стоји једино према чину одговорне државне владе Разуме се, да је већина саборска сад морала бити све јуначнија. Сутра дан долази у Сабор кр Повереник и констатујући поново, да Сабор није хтео за доста учинпти наредба Његова Величансшва, — обуставља даље делање и седнице Сабора, док не стигне Превишња Одлука поводом тога поступка Сабора. Саборска већина, уверена о родољубљу свога рада, јер уверена о неизбежној победи правде и законитости, а свесна своје одлучности и сталности, свога јунаштва и доследности — приређује заједнички банкет. На банкету пало је више здравица. Величала се слога и споразум сједињених „народних" странака. Наздравио је и Др Миша Михајловић — Дру Михаилу Политу Десанчићу. Као ехо те здравице одјекну у „Застави" : „ Сабор ]е заузео радикално становгшше ." Либерала, дакле, више и — нема.

Утврђена је нада на победу и — кр. Повереник дана 26. јула (7. августа) о. г. одгоди Сабор прочитав на то односећи се свој говор : Поштовани Саборе! Пошто сабор унаточ најмилостивијем унутству, садржаном у превишњој одлуци Н>ег. царског и апостолско краљевског Величапства од 20. Маја ове године, није узео у ирвом реду у расправу предлоге, који се односе на коначно установљење српског православног народно-црквеног устројства, на основу IX. законског чланка од године 1868. — то на темељу налога, добивенога у превишњој одлуци Његовог царског и апостолско кратвевског Величапства, изданој у Ишлу 3. августа ове 10Д. —- седнице — на дне 11. Јула (29. Јуна) ове године сазванога, овога српског православног народно црквеног сабора, на неизвесно време одгађам. Тако је било. II Народни заступници саборске већине се разиђоше, потписав проглас иа иарод, који ће на гомилу тешка камења, које притискује наш народно-црквени живот, још један да свали; ајамачно неће пропустити и јаз између народа и Јерархије да прошири. Јер, ко ће свему злу, које се починило „јунаштвом" саборске већине, бити крив — него Јерархија! А ми, који бејасмо мирни посмотриоци саборског рада, остадосмо, да — жалимо свој народ, да оплакујемо своју цркву и наричемо над својом народно-црквеном автономијом, — јер их је Сабор — у црнину завио Задржао је стање, које преко два деценија можди и подгриза, разрива и трује цео наш народно-црквени организам, заустављајући му напредак, бацајући га у назадак. Задржао је односе наше народно-црквене автономије према државној власти, који целу автономију чипе илузорном и смешном, а ексилоатисање којих односа, као што све јаче бива, — не само кривњом насиља чијег, него кривњом и автономних наших уредаба, које подржавамо, и неавтономних на-