Српски сион

Б р . 32.

„СРП СКИ СИОНЛ

С тр . 585.

уз почасти, које му као заступнику Његова Величанства нристоје, дошао је кр. Повереник бароп Федор НиколиИ у саборницу, на чијем улазу Га је дочекала Његова Светост. Кр. Новереник заузима председничко место, те је на српском језику ирочитао ово саопштење. Пошшовани Саборе! Пошто Сабор, з ? наточ најмплостивијем упутству, садржаном у превишњој одлуди Његовог Царског Апостолског Краљевског Величанства сд 20. на.ја ове године, није узео у првом реду у расправу нредлоге, који се односе на коначно установљење срнског православног народно-црквеног устава, на основу IX. законског чланка од године 1868. •-— то на темељу налога, добивенога у превишњој одлуци Његовог Царског и Апостолског Краљевског Величанства, изданој у Ишлу 3. августа ове године — седнице на дне 11 јула (29. јуна) ове године сазванога овога српског православног Сабора, на неизвесна време одгађам. (Живео Краљ!) Његова Свешосш прочита опроштајни говор Свој управљен на Његову Нреузвишеност, кр. Повереника. (Саопшгенје у 31. броју о. л. Ур.) По одласку кр. Повереника зготовљен је седнички записник. Његова Свешосш позива перовођу да ирочита записник ове седнице. Перовођа јереј Младен ЈосиЛ прочита записник, који буде без примедбе оверовљен. Његова Свешосш прочита Свој говор, којим се опрашта са заступницима народним са жељом, да се и опет у повољном здрављу и добром расположењу овде сакупљени на послу црквеном и народном виде и узајамно поздраве. (На ове речи Његове Светости заорило се дуготрајно: Живео!) (И овај смо говор Његове Светости саопштили и 31. броју о. л. Ур.) Седница је завршена у 1 '/ 2 сат после подне. Сечуј некад и еад Написао Јер. Димит. ЈанковиЂ, епарх. Оележник вршачки (Свршетак.) Од тога доба после није ни било економа, већ се епископска добра издаваху под закуп — као и данас. Од епископа ДионисиЈа, који је у будимској епархији последњи каноничку посету чинио.

Сечу.ј и поред своје знаменитости није видео свога архијереја. (Валда ће у најскоријој будућиости да буде срећнији!) Парохија је иодитнута, као што сам нагласио око 174:5. Одтога доба до данас било је правих пароха 9, са 3 капелана; самосталних администратора, који су у месту седели било је два. Први парох био је ексарх Стеван Милип, око 1749. (?) Иза њега долази горепоменути поп Павел, бд 1770. до од прилике 1776. Иза овог дошао је на парохију син му Теодор Михајловић, који је водио парохију до 2. фебр. 1789. када је у месту у Господу починуо. Погребен је на .јужној страни цркве, у зиду стоји надгробна плоча са имеиом и карактером покојника. Поп Теодора наследио је у звању јереј Прокоиије Поповић, који бијаше парохом до 17. марта 1806 Исти је имао и капелана, јер. Василија Радана, који умре 1799. За пароха Прокопија, подигнут је 1794. поред цркве леп звоник и набављено 3 хармонична звона. Иза Прокопија долази за пароха син му беодорг. Исти је био најдуже парохом у Сечују, т. ј. од 1806 —1957. У годинама 1820—1830 био му је син његов Данило, капелан његов. — У почетку пароховање јереја беодора но свој прилици је школа подигнута, јер се у црквеном рачуну од 1812. год. спомиње 24 ф. „шајна," издатка на школу; а прије о школи нпгде ни спомена нема. 1857 ступи поп веодорг у мировину, а душестарателство води јереј Бранко Миличб, капелан који је до 25. окт. 1859. као администратор парохије у Сечују делао. — На Митров-дан 1859. дође за пароха из Острогона јереј Јован Бољарић., који је све до смрти своје ревносно делао у винограду Господњем. Његова је заслуга што је 1871, лепа, целисходна школска зграда сазидана. Био је тачан свештеник и Сечујци се и данас радо сечају лепе и правилне службе његове. Иреминуо је, у дубокој старости од 76 год., 18. априла 1881. — На три четврти године после тога дође на његово место јереј Урош Марковић, који је до 1885 пароховао. Тада се нресели у Мајиш где је и умро. Исте 1885. године децембра дође из Трста на ову парохију јер. Богољуб Топонарски, који се после непотпуних шест година 1891 вратио у Трст. Иза Топонарског парохија остаде скоро 4 године непо-