Српски сион

С тр . 536.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

пуњена, што Је Јако упливисало, да се и онако замршено материјално стање црквене општине још јаче замрси. Тек месеца маја 1895. год. буде попуњена парохија писцем редака ових, а од септембра месеца 1896. администрира исту јер. Јован Пачариз. Што се тиче кретања народа у Сечују никад није било више од 900—1000 православних душа; а већ 80 година имаде, од како се број душа свеЈеднако између 6 — 700 креће. Ова околност јасно доказује, да народ иде у назад, јер му жив капитал његов никаква' плода не доноси. Са жалосним срцем морам овде приметити, да народ не само бројно већ још више материјално пропада; српских сесија сваке године мање, чему много доприносе стари дугови, и околност, што је у околини новац јефтин, т. ј. лако је позајмити. Свет, и то баш наш свет, лако се задужује, и не мислећи, да се дуг има вратити, и не мкслећи да му је безусловно немогуће поред толиких намета и поред луксуријозне му ношње стећи 3 — 400 фор. чисгога прихода, да дуг свој исплати. Па онда шта бива? Веровник заиште своје, дужник му не може узајмљени новац вратити, иначе. ако не прода ланац земље; па поред таке економије није се чудити жалосној истини, што се број српских сесија за последњих 10 година са '/4 смањио. А није изглед да ће и будућност боља бити, јер је свет задужен, презадужен. Све до иоловине прошлога века били су православни владајући у овом месту елеменат, но у 1760-тим годинама доселе се многи Немци, римокатолпци који преотму српску превласт. У осталом ево бројеви на јасније говоре. Године 1738.-е било је у Сечују у опште становника 1500 душа, православних 860, даклем 58°| 0 1760. станов: 2050; правосл: 800. — 39° 1780. „ 2374; „ 700. — 29° 1810. „ 2800; „ 725. — 26^ 1830. „ 3700; „ 682. — 18° 1860. „ 4550; „ 660. — 14« 1890. „ 5400; „ 623.- 11« 1895. „ 5600; „ 612.-10» Од прилике свуд такову жалосну за нас будућност — каква се одавде даде извести показује статистика кретања народа у целој Барањи. Православни Сечујци већином су ратари;

има и по који занатлија; има их свега 129 домова. — У цркву саразмерно добро долазе (једно на друго сваки пут до 25°| 0 ,) а и св. тајнама покајања и евхаристије махом приступају. Добри и свесни су Срби. Штета, што се лепо цркв. онштинско имање у последњих 10 година запустило, те ће доста времена протећи, док се пос^нула у опшг. имању равнотежа успостави Ев' овако је стајао Сечуј некад, а овако стоји данас. И ако је од иатријаршије временом постала парохија VI. класе, — Сечуј као некадање главно место спомињао се у наслову свагдањег будимског епископа, све до 1847; од тога пак доба изоставили су га. Зашто су га изоставили?, незнам, ал' то знам, да је за нас православне увек од веће важности, него н. пр. Столни Београд у наслову налази. Жељан, да пред шт. читаоце изнесем скицу историје Сечујске цркве и ошптине, оволико сам могао, које по нредању, које из оишт. архиве, коЈе из старих бележака, које по упутсгву мог врлоштованог кума г. М. Лудајића, да забележим, а све се надам да ћу шт. читаоца побудитп, да се за некадањи наш Сион заинтересује. Ако ми је то испало за руком нисам бадава радио. 0 назаренима и њиховом учењу. Иише Југ Станики1\ парох. (Наставак.) Доласком Хрисга Спаситеља завршује се стари, а отночиње нови завет, нови уговор Бога са људима. Са Христом и у Хрисгу за,ночиње „нова твар", јер „старо нрође и све ново постаде". (II. Кор. 5., 17.) Христос Спаситељ је за то и узео на себе човечје тело и сишао на земљу, да „учини вољу Божју," те да „укине прво, а иостави друго." (Јевр. 10., 9.) Још пре страдања и смрти своје рекао је Христос ученицима својима, да ће „на камену сазидати цркву своју," и за ту је цркву прорекао, да ју „врата паклена надвладати не ће" (Мат. 16., 18.) Па ту цркву и установио је Христос науком својом, сазидао делима и чудесима својима, а утврдио страдањем, смрћу, а највише васкресењем својш; и после васкресења свога јављао се Христос још 40 дана ученицима својима „и говорио о царству Божјему (Дела, 1., 3.) т. ј. о цркви својој." Чланови цркве те, који се по имену оснивача