Српски сион

Стр. 576

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 34

ако ми Бога сликамо онако, како се човеку показао; и значи ли онда то, Бога „с ким изједначивати" и на земљи Му „нрипику" тражити? Та откуд би ми и могли Бога „с ким изједначивати", кад ми ни умом не можемо да иојмимо какав је Бог у истини; па оно, што не можемо умом, не ћемо ни покушавати руком. — Јесу ли назарени кад кога од нас чули, да ј > само и говорио, а још мање тврдио, да ми „мислимо, да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме", или смо слику Божанства нашли у речи Божјој, у св. Писму: Бога Ода у виду „старца" (Данило 7., 9.), Бога Духа светог у внду „голуба" (Мат. 3., 16.) а Бога Сина — у виду човека, како је и живио међу људима? Да ли ми иконама преступамо врве две заповести Бож.је то смо чули и видили напред. —- Је ли назаренима добро позната наука наше цркве о иконама? Ако јесте, како могу говорити, да смо ми „претворили славу вечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гадова" и да „претворисмо истину Божију у лаж и већма ноштовасмо и иослужисмо твар, него творца"? И које су то „четвороножне животиње и гадови", ко.;има се ми клањамо и које као и твар већма поштујемо и служимо, него ли Творцу?" А ако им није позната, и то добро позната, — онда тако говорити и то тврдити не би смели, него би морали — ћутати. (Наставиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Школски Савет) сазват је у своје саднице за 18. (30.) авгусг о. г., — понедељак. (Са погреба барона Милоша Бајића.) Велики добротвор народне просвете барон Милош Бајић сарањен је 7. авгусга о. г. у Варадији (источно од Вршца) у породично.ј костурници, која се налази на брегу Килији крај старинске капеле, која је пронађена у половини а реновирана концем ХУШ. века. Ту је капелу наново оиравила у овом веку Петрија, кћи кнеза Милоша Обреновића а мати поч. барона Милоша Бајића, и уз њу у камену дала исећп гробницу за породицу Бајића. Истог дана одслужена је у тој капели св. литурђија. У 11 сахатн, пре нодне, стигао је

високопреосвештени г. епископ Вршачки Гаврил ЗмејановиЛ п чинодјејствовао је при опелу, са многобројним свештенством. Појала су наизменце невачка друштва из Вршца и Темишвара. Са великим добротвором и врлим покојником опростише се, бираним речима, у име патроната српске велике гимназије Новосадске, патрон њезии г. А. Хаџић, а у име професорске јој колегије професор г. Милан А. Јовановић. На иогребу учествовало .је много Срба из Вршца, Темишвара и Беле Цркве и других околних места, и сви се опросгише са великим народним добротвором ускликом: „Слава Ти велики покојниче"! Слава барону Милошу Бајићу! Вечан му спомен! (Рад&а епархијских власти у Темишвару). 1 Епархијска Конзисторија држала је своју редовну месечну седнпцу дана 29. јула (10. августа) 1897., у којој је, у отсуству преосвећеног господпна еппскопа дијецезана, који се је због заседања св. архнјерејског Синода у Карловцпма бавио, председавао високопречасни господин Исак Дошен архимандрит и настојатељ манастира, Вездина. У тој седниди решени су, између осталих, ови важнији предмети: Узети су на знање односни отписи впсоког кр. угарског министарства богочасти и јавпе наставе у Будимнешти, којима је подељена државна припомоћ, пз дотацпје вотиране уставним путем за нели источно-православне цркве у Угарској за годину 1897., п то по 50 фор. свештеницима: Константину Хаџи-у, Серафиму Рајковићу, Гедеону Бођином, Васп Петровпћу, Љубомиру Поповпћу, Василију Лучићу, Јоакиму Сувајџићу, Милутину Јосићу, Јовану Јовановићу, Светозару Јеврићу и Сави Фемићу, за тпм но 25 фор. удовим попадијама: Марији Ђурић, Сари Вуковић, Јулијани Томић, Аиастасији Лредић, Марији Огњанов, Јелени Веселиновић, Даници Мплетнћ, Милици Јакшић и Петрн Давидовпћ, и најпосле сриској нравославној црквеној оиштини у Хрњакову у износу од 100 фор. за оправку тамошње св. цркве, на. ће се о односним високим отписима изнестити сви интересенти, путем надлежних окружних прота. — Известиће се подручно свештенство епархијско о односно.ј решидбн св. архијерејског Синода митрополије Карловачке у иредмету вођеи.а евидепције о деци рођеној од назаренских родитеља. Известиће се путем надлежних окружнпх нротопресвптера јереји Георгије Вујић и Светозар Јеврић. као и јеромонах Митрофан Шољмошанов о односним отписима високославног Саборског Одбора у пред-