Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

његов „законити суд", ријешењем својим од 15 (27.) маја о. г. бр. Ек. 120. ех 1897. А гледе оеталих навода у упитној интерпелацији нл. г. пуковника било је већ јавнога говора у бр. 176. ех 1897. ,,Каг. №оуша" II бр. 83. ех 1897. „Срискога Снона." Из сједниде Енархијске Консисторије, д])жане у Плашком, 18. (25.) августа 1897. Косанови^.

Из програма „Српеког Клуба". „Сриски Клуб" Срба иосланика на сабору краљевина Хрватске, Славоније и Далмације ре диговао је нови свој програм. У прошли понедељак прочитао га је у саборској седници иредседник „Српског Клуба" и народни заступник г. Васа ЂурђевиЛ, ириликом свога говора, држаног у истој седници. У колико се исти програм бави питањима, која снадају и у програм овога листа, ми га у изводу и саопштавамо. Трећа тачка програма „Српског Клуба" гласи овако: з. У сриској народно-црквеној автономији гледају Срби посланици изражену целину иравославног сриског народа и јединство српске православне цркве у земљама круне св. Стевана, а у иеторијском основу, на којем се срнеки народно-црквени организам развио, и у зак. чл. IX. 1868. угарског сабора, те у закону од 14. маја 1887. сабора крнљевина Хрватске, Славоније и Далмације, који тај организам зајамчу.ју — налазе Срби чврст залог за народни живот и јавно-правни положај српске иранославне цркве." Даље се вели у ирограму ош>: „Иосланици ће настојати : д.) да се слободан и правилан развитак српске народно-црквене автономије очува, а нарочито, да се на срнском вародно-црквеном сабору донесене и по Његову Величанству краљу санкцијонисане законске норме свестрано уважују и извршују. е.) да се српска народна застава као символ српског народно-црквеног живота легалним иутем признаје; х.) да се проведба српског автономног школског закона омогући; и.) да се из земаљских средсгава размерна дотација срнским народно-црквеним областима

за српске црквене и иросветне цељи издаје. ј.) да се на темељу равнонравности и слободе савести интерконфесијонални одношаји уреде. Радосно иоздрављзмо овај део програма „Српског Клуба" са жељом: да од речи постане дело. У своје време проговорићемо иоводом тога ирограма ошпираије.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Школоки Савет) држао је своју седницу дана 18. (30.) августа, под председннштвом Његове Свегостн. преузвишеног господпна патријарха срнског Георгија. Присутни су Г. Г. Др. Пика МаксимовиЛ, Др. Ж. Полит, Т. ДижиЛ^ Стеван ЛазиИ и 77. Ђ. ВукичевиРг заменик главног школског референта. Од главннјих предмета обављени су избори професора за Пакрачку преиарандију, за коју је изабран: Ђура Поиовпћ пз Суботице, професорски кандидат, сада суилент-професор у гимназији у Капошвару, за редовног, а Вогољуб Бакаловић, равнајући учитељ у Куипнову, за сушгент-наставника. — На катедру у жепској препарандији Сомборској нзабрана је Вера Петровнћ. Уједн-о је Душан Радић нрофесор исте препарандије нроглашен за редовног. — Поводом извештаја референтских заменика у енархији Вачкој, а пошто се видила потреба, да се за Вачку и Вудимску епархију засебан референт по стави, изабрао је Школски Савет за таквог, у привремепом заменичком својству, до решења саборског, Александра Јорговића, наставника впше девојачке школе у Новок Саду с тим, да своју досадању наставничку службу има обуставити и, уз право на повратак у исту службу, референтске дужностп нредузети. На његово место пак, као заменина, постављена Је Анђелија Санднћева. — Ради избора наставника за вишу девојачку школу у Сомбору, кандидовани су: Светислав Берић и Анђелпја Санди ћева, на трећем месту иак није се кандидација могла учинити, пошто се није нико са довољиим осиособлењем пријавио. — Услед извештаја Сомборске препарандије за школ. год. 1896—7., решено је међу осталим, и то, да се за ту школу сачини нов наставни план, према садањим потребама, да с.ви наставници са ученицима имају ићи у цркву и да се настава у нојању повери млађем катпхетп Радославу Бикару; а обзиром на то, што у Угарској школска година по свима заводима почиње са 1. сентембром по римском календару, а у Сомборској препарандији