Српски сион

С тр . 592.

„СРПСКИ сиои«

В р . 35.

да је на свом мјесту. Епархијска пак власт у Пакрацу није била, у том положају, да било из односног записника. било нак иним путем и начином сазна што о ирисуствовању. владина комесара у дрквеној скупштини бјеловарској. те да стече заслугу у обрани наше автономије, или ако то не, а оно бар да нотражи на надлежном м.јесту разјашњења, на ком основу и којим поводом је висока кр. земаљска влада завела комесаријаш у споменутој црквеној општини. Епархијска власт држала је, да је присуство тога господина градоначелника у тој скупштини сасвим у складу са автономним нашим уредбама, јер из 5. тачке односног записника видјела је, да је у тој сједници распорезано 1663 фор. 50 нов. приноса на сриско православне чланове онштине и парохије бјеловарске, а знала је да § 14. I. Највишег кр. рескрипта од 10. августа 1868. за такве случајеве одређује, да се распорез има обавити . у ирисушности иолиш. власши као законог свједока ", о којем опет у ниједној нашој автономној уредби није казано, да не смије бити и иновјерац. Ради тога није епархијска власт сматрала да је присуством г. градоначелника бјеловарског у сједници српске православне црквене скупштине бјеловарске, иовријеђена автономија наша црквена, ни у цијелости својој, нити пак у којему и најмањем дијелу својем, а видећи по записнику те скупштине, да је то присуство фактично било само ирисусшво и ништа више, она је легалан чин осгавила као такав на миру и није из њега, ни могла. ни хтјела на силу правити питање о поврпједп автономије. И Епархијска, власт Пакрачка, па и свака друга наша, било п највиша, власт, мора тако о унитној ствари судити све дотле, дох јој или велеможни госп. интернелант, или други ко, тачније и вјеродостојније податке о шом комесарсшву не пружи. Толико ето морадох изјавпти ради истине и правде, а на знање сваком оном, комеје до тих двију великпх врлина у истпну стало. У Пакрацу, 7. (19.) Августа, 1897. Ј. Бриши® конзисторијални биљежник.

АД бр. Ек 173. ех 1897 Славном Урединштву „Српсног Сиона" Карловци. У сједници срп. нар. цркв. Сабора у Карловцима од 9. јула о. г. поднпо је нар. посланик умир. ц. и кр. пуковник, г. Симо нл. Богдановић Синиша, једну интериелацију, и у њој. говорећп о јереју Михајилу Медаковићу, послужио се је пл. г. пуковник и неким нетачним наводима. То даје повода овој Епархијској Консисторији, да за љубав истине и оннјех, који истину за еветињу држе, те нетачности у интерпелацији нл. г. пуковника Богдановића, исправи. Зато се умољава сл. уредништво „Српског .Сиона", да у свом листу уступити изволи мјеста овој И з ј а в и 1 Није исшина, да је јереју М. Медаковићу стигао „указ из Плашкога, да се има наћи пред владиком "лицем на 7. (19.) маја, т. ј. у исти дан, кад је уречен био избор у Петрињи." То Јв иежшина. А истина је, да је јереј М. Медаковић позван у Плашки за 1. (13.) маја о. г. дакле за пунијех шест дана прије „уреченога избора у Петјјињи." Према томе, дакле, јереј М. Медаковнћ имао је довољно времена и одазвати се иозиву свога еиископа, па доћи у Плашки (као што је иослије избора заиста и дошао, и ако ,,у буђелару није имао ни дви е форинте" ио ријечима пл. г. иуковника) и опет досијети натраг у Петрињу, да „слободно врши своју графанску дужност." 2. Бије исшина, да је јереја М. Медаковића „владика шо1п ргорпо и без суда ,,осудио" и послао у манастир Гомирје на епитимију на неизвјесно вријеме." То није исшина. Него је истина, да је преосв. госп. енискон јереја М. Медаковића ,,због нарушења свештеничке и црквене дисцинлине, као и упорства у том," ио свом догмашичко-каноничком иоложаЈу у цркви, само суспендовао од службе и лишио епитрахиља „до даље консисторијалне одлуке;" — а у манастир Гомирје посла га, и на епитимију, на неизвјесно вријеме, осуди га — не ЕпископДијецезан — него Еиархијска Консисторија,