Српски сион

Б р . 35.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 591.

скуиштинара њих четворицу, од којих је по занимању 1 жупанијски, 1 градски, 1 имовински и 1 општински чиновник, остали пак 54 су трговачког, обртничког и ратарског сталежа. „Апарат" је дакле, као што се види, заступљен тек у најмањем броју и као „апарат" није за нову скупштину могао много значити. При избору мредсједника, као што се види из 2. тачке односног занисника, предложио је један скупштинар, да скупштина изабере за предсједника опет госп. протопресвитера .Јована ПГгековића, за подпредсједника Филипа Омчикуса, а, за перовођу госп. Васу Доића. Скупштина је једпогласно предлог тај усво.јила. На тај тако обављени избор стигао је 5. (17.) марта 1897. уток, потписан у Беловару 8. марта 1897. од двојице општинара и двојице скупштинара, од којих је један изабран у црквени одбор. Епархијски админисшрашивни одбор, у сједници својој, држаној 18. (30.) марта 1897. године зап. бр. 187., узео је у претрес споменути изборни чин црквене скупштине бјеловарске и ]ток против истога. Не спада овамо саопштавање, како је о том текла расправа у сједници тој епархијског административног одбора и шта је опет, не с обзиром на в.јеродосто.јност навода у утоку, него с обзиром на узнемирени један дио чланова у тој општини мањина у сједници тој одборекој заступала, него је довољно навести овђе само закључак, а тај гласи, да се избор иошврди. ушок одбаци и о том извјесте они, који се извјестити имају, наиме црквена општина бјеловарска и уточници. (У тој сједници био је и данашњи саборски друг велеможног гисп. интерпеланта, госп. Јован МарковпЛ.) Овђе се може напоменути још и то, да је од оних, ко.ји су уток потиисали, један, и то црквенп скупштинар, 14. априла 1897. издао власторучно иотписану изјаву, да није знао шта су му други предложили, да нотпише. А<1 4.) Да је епархијска Конзисторија Пакрачка олако узела немилу иојаву у Пргомељима, то је за ту Конзисторију, као автономну власт епархијску, држим, доста тешка оптужба, особито онако одлучно и на оном мјесту изречена. Нијесам овлаштен а и немогу за сада још бити овлаштен ни ја, ни ико други, да на јавносш износим све и дословно, што је еиар-

хијска Конзисторија и њезин Преосвећени иредсједник у тој ствари радила, која је све лица у радњи својој унотребљавала, и шта је све и на које адресе писмено управљала. Но и да јавност и сви они који су ту интерпелацију слушали или читали, или другим путем о њој сазнали, добију бар њеке податке о држању надлежних епархијских власти пакрачких у тој ствари, навепЉу овдје бројеве званичних списа, који се на ту ствар односе Ти су: Број 167, (К. 53.), 217. (К. 108.), 242. (К. 108.), 323. (А. 0. 137.), 356. (А. 0. 137.), 400. (К. 108.), 23. (презид.), 417. (К. 136.), 434. (К. 136.), 455. (К. 136.), 535. (К. 136.), 551. (К, 136 ), 588. (К. 136.), 1028. (К. 256.), све из године 1897., а управљено је то на адресе надлежног пароха, високе кр. зем. владе и консисторијалног фискала. Уз то је тијем новодом издана једна иастирска •аосланиг^а и писма писана приватним лицима и њеким свештеницима. И онда, ствар на жалост није још готова. И ово што је наведено и што се навести могло, држим да ће кадро бити представити епархијску Консисторију Пакрачку сасвим у другоме свјетлу, него што ју је представио велеможни госн. интерпелант. А да је господину интерпеланту до саме ствари — ал' ни до чег другог — стало било, лако је могао до нраве представе горње о ствари доћи, да се је само ма на кога од цивилних саб. другова својих, а чланова те осуђене Консисторије епархије ове у том за обавијештење обратио. Ас1 5.) Истина је, да је на једном сједничком заппснику скупштине српско-православне црквене опшгине бјеловарске потписан Симо Блажевац, а то је онај иновјерац, којега велеможни госп, интерпелант спомиње као владина комесара у тој скупштини. То је и начелник слоб. и кр. града Бјеловара. Од куд је велеможни господин интериелант поцрпио, да, је госп. градоначелник бјеловарски у срп. нравославној црквеној скушптини бјеловарско.ј био, као владин комесар , то ће он знати и сигурно ће то бити у стању и доказати, јер као господин високог положаја, великог угледа и илеменитог сгања, сигурно неће у лице цијелог једног сабора и на таквом једном нашем највишем мјесту хтјети, ни моћи, ни см.јети рећи ријеч, о којој није нотпуно увјерен,