Српски сион

бр . 36

„СРПСКИ сион и .

С тр . 607.

ла њезина управа, и толике потребе у нагпој цркви и школи очајно вапију и илачно га траже и очекују. Знали би они то учинити, и они би то и учинили. Није то тешко било учинити ни данашњим народним странкама, али оне то учинити нису хтеле. Да еу иримиле и предлог дра Нике Максимовића, могло се до рада доћи, конфликт избећи. самосталност и слобода Сабора очувати Није кр. Повереник рекао, да се не би ни предлог дра Максимовића прихватио, иего да би га узео ас1 геГегепскнп. А ми, који смо више знали, него што је кр. Повереник хтео или могао да каже дотичним изасланицима, ми смо слободгш веровати, ако не тврдити, да би се прихватио и онај ехресНепз, ког је препоручивао Др. Максимовић, јер узети нешто ас1 геГегешЗит, не значи а рпоп одбити, као што су разгласили органи народних странака у обрану свога нерада. Било је дакле начина, да се конФликат, а с њиме и катастроФа избегне. Могао је Сабор то!и ргорпо ставити на нрво место дневнога реда предложени Устав, уз мотивацију, која је п сувише на расположењу стајала, а која би иницијативу Сабора при томе постуику изван сваке сумње ставила, те тако, с „правом и достојанством" отклонити непадлежну ипгеренцију при установљењу саборског дневног реда. Да су иародне странке тако поступиле, дошао би Сабор до рада, а оне не би дошле у незгодап и врло сумњив положај, да из свога прогласа нрве редакције булу присиљене брисати речи, да је Сабор „атентат на слободу Сабора с пуним нравом и достојанством одбио." Јер, кад се брисање тих речи логички иптернретира, излази: или да није било атентата, или да га народпе странке нису одбиле „са правом и достојанством." Да су народне странке мудро и тактично постуниле, као што се дало, и као што се могло, Сабор би остао иа окупу и радио би свој посао. Али, да су тако учиниле, народне странке би се нашле пред једним нослом, ког су осудиле нре иего што су га оцениле, нре него што су и ушле у Сабор. Нашле би се нред градњом Усгава, коме су из-

рекле смртну осуду и викнуле регеа1, доле с њим, онако тек, да им то нослужи као агитацијоно средство, или из неког апријористичког страха од његове градње, заборављајући, као и г, 1892., да су тиме учиииле нрејудикат себи и своме положају у Сабору. Тај нрејудикат — којег не би народне сшранке учгтиле да су знале, да Ле у Сабору имати веИиму, као што су имале — није им дозвољавао пак, да ириступе градњи Устава. И сад долазимо до тачке, са које пада иотпуна светлост на „велику моралну победу," коју народне странке, ас1 сар!апс1ат ђопеуо1епНат превареног у нади народа, тако поносно, ал' приметно у грижи своје савести, истичу. Та светлост нам приказује борбу иародних странака за дневни ред као једну Финту, под којом се борба водила. Проказује нам сву обману, којом народне странке хтедоше да опсене народ и своме нераду даду значај неког јунаштва и пожртвовања, а себе да овласте на она], пун неистине и извињавања иоклич у своме прогласу: „Ми смо хтели да радимо, али нам нису дали." Та светлост, до које долазимо анализом поетупка народних странака на Петровданском Сабору, педа тајити истину. А парод има права и треба да сазна исгину. На среду, дакле, с њом. А истина је ово : Народне странке нису хтеле градити Устав, и зато су питањем дневнога реда изазвале одгоду Сабора. Волеле су, да се Сабог> и одгоди и распусти; стављале су све на коцку, играле су га дап^ие са нашом автономијом, с народом, црквом и школом, само да се Устав не узме у иретрес и не донесе на Сабору. ,,Доле с Уставом", то је била есенција борбе, која се одигравала на нрошлом Сабору, а дневни ред је била тек Финта. под којом се борба водила. А то је нехотице признао, без намере да призна, и нроглас народних странака, односно њихових заступника у Сабору, кад вели „да је влада хтела Сабору нрописати дневни ред, у цели, да му народно-црквени Устав иаметне", (дакле, не више јединствени штатут!) А кад је тако, где се онда мора тражгти