Српски сион

С тр . 609.

на окупу, изазвале су питањем дневнога реда, одгоду Сабора И ако има какве победе у раду, односно нераду, народних странака, та победа није, и по својим резултатима не може бити у питању саборског дневнога реда, иего је та нобеда у томе: што Сабор ии г. 1897. иије донео нашој автономији Устав. А је ли то „велика морална победа," којом је „одбијен пајсиловитији нападај на независност и самосталност наше автономије" и којом су „донесене народу неосвојене и неоскврњене светиње народне"? 0 томе у трећем чланку.

Конференција код миниетра предеедника. Као што је познато поштованим читаоцима, позвао је нреузвишени г. угарски министар иредседник барон Банфи неке посланике на нашем Сабору и друге неке угледније Србе к себи на конФерисање. На конФеренццју за 25. авг. (6. септ.) добили су позиве: барон Јован Живковић, др. Михаило Полит-Десанчић, др. Илија Вучетић, Евген Думча, др. Борђе Красојевић и др. Паја Дракулић. Позвани састали су се у здан>у министраиредседника у Будимпешти у 5 сах. после подне, а конФеренција трајала је до скоро Ч%8 у вече. Ток ове конФеренције доносимо по „Бранику". Барон Банфи поздравио је ирисутне српске посланике разлажући, зашто их је замолио да дођу њему на договор, наиме главна му је по буда била, да се обавести о расположају већине саборске и узроцима, зашто народно-црквени сабор није могао успешно да ради, већ је мо рао бити одгођен. У том ногледу мора особито нагласити, да не стоји она вест, коју је „Браник" донео, наиме, да је он хтео конгрес распустити, али да је упливом круне био принуђен да сабор само одгоди. Он, од кад је министарпредседник, тако је срећан, да је Његово Величанство сваки његов предлог усвојило. Па за то је он из сопствене побуде учинио препокорну предотавку, да се српски конгрес само одгоди, а не да се распусти а то је учинио за то, да се може међутим оријентовати о стању ствари, па ако је могуће, да српски конгрес свој рад и настави. Нека буду уверена господа, да он није непријатељ српске црквене автономије, него напротив, да живо жели да се српска црквена автономија што боље уреди. То је и била иобуда, да се једном створи једноставан устав, који би српску црквену автономију уредио. А давнашња је жеља и Његовог Велитанства, да

се српска црквена автономија једном уреди. Што се тиче самог једноставног устава, то тај устав није дело угарске владе, већ га је израдио саборски одбор као на то позвани орган. Мени — вели барон БанФи -— тај читав устав нознат је тек од 3—4 даеа, како сам добио у руке његов мађарски превод. Пошто је српски конгрес одгођен, то сам желио, да се свестрано и потпуно обавестим и за то сам вас, господо, позвао, да ми жељеног обавештаја са пуном искреношћу дати изволите. А да сам ја с моје стране с најбољом вољом и потпуном искреношћу поступио, доказ је и то, што сам позвао чланове сабора и од крајпих праваца. Др. Илија ВучетиЛ: Пре свега мора изјавцти, да ирисутни чланови сабора не могу се назвати посланицима крајних странака, јер бар либерална странка, којој он припада, не може се назвати крајвом странком. Што се саме ствари тиче, то он држи, да је тешкоћа у томе, што се од стране владе хтело по сваку цену, да српско-народно црквени сабор прими безусловно т. зв. јединствени устав, што га је саборски одбор израдио. Узрок, зашто је јавно мњење у Срба против тога јединственог устава — тај је, што се боји, да примањем такога устава може ставити на коцЕсу и она стечена права, која се налазе у већ санкционираним статутима. Ваља знати, да ово стоји у свези и са одношајем према јерархији. Санкционираним саборским устројством од 14. маја 1875. означен је тачно одношај јерархије ирема сабору. Кад би се нов устав градио, можда би јерархија себи опет виндицирала она права, од којих је она својевољно одступила, кад се градило саборско устројство, које је и приволом јерархије иревишњу потврду добило. Чини се, да је целисходније, да се граде поједине установе, поједини статути, којих још немамо, а који су потребни, а тако исто да се иоираве оне нривремене установе, тако да одговоре према искуству нужним нотребама. Грађењем једноставног устава могао би таки понићи конфликт са јерархијом, наиме у главном питању изборног реда и од стране јерархије жељене промене, да свештеници свештенике бирају. У осталом иредложени јединствени устав у многом погледу и ако има добрих установа — врло је непотпун. Не би имао ништа против, да се оне добре установе, које се у предложеном уставу налазе, као поједини статути изваде и као такови у живот приведу. Не етоји она тврдња, да наша црквена автономија није ни мало уређена, него ту нашу автономију само ваља доиунити и доградити, за то држи, да није опортуно да се јединствени устав гради. Др. Михаило Полит-ДесанчиЛ: Пре него што би се упустио у појединости, жели да означи главни узрок, зашто српски народ не може да дође до коначног уређења своје народно црквене автономије. Он од двадесет и више година има то жалосно искуство, да је читава иолитика сваг-