Српски сион

Стр. 610

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 36.

дањ угарске владе сасвим иогрешна према српском црквеном питању. Полазна тачка сваке досадање угарске владе била је та. да је свагда силом тражила у српском црквеном иитању неко политнчно питање. — Ја сам — наставља др. Полит — имао прилике на конгресу од г. 1879. нагласити, да се српско-народни црквени сабор нема бавити никаквим политичким питањима и да је то злонамерна подвала, која се чини српском конгресу, као што могу казати, да ни на једном од досадањих конгреса није никоме пало на памет, да тера политику. Но свагдања угар : ска влада од чисто конФееионалног и културног питања правила је политично питање. назирући у свакој маниФестацији конгреса нолитичне намере. Српско црквено питање сасвим је једноставно и даје се лако решити. То решсње даје се свести на три речи: Изједначите нас са другам конФесијама, дајте нам ону слободу, што је друге вероисповести, а наиме лутерани и калвини уживају. Каже се, карактер источно-православне цркве није онај, што у лутерана и нротестаната. Знамо ми врло добро, да нашаисточно-православна црква има епископалан карактер, Ајш наша православна црква није ни оно, што је католичка црква. Источно православна црква прилагођава се одношајима дотичних народа. Православна црква у својим спољним одношајима друкчија је у ЦариграДУ? друкчија у Букурешту, друкчија у Београду, друкчија у Русији и т. д. Баш она црква нравославна, која у многом ногледу служи као образац, васеленски патријархат, има не само да респектује него и да се повинује оним правима, која лајички елемент у тој цркви има. Српска народно црквена автономија има евоју историјску подлогу као ни једна друга конФесија у Угарској. Орган те автономије, законити, легални орган те автономије био је и јесте свагда сриско-народно-црквени сабор. Наша јерар хија, ако хоће да респектује развитак нравославне источне цркве у овим крајевима, има и мора респектовати ерпски народно-црквени сабор. Велика је, неизмерна је погрешка, што је свагдашња угарска влада давала извесну заштиту нашој јерархији против народно-црквеног сабора, дакле против оног органа, који своју историјску легалност има. Непојмљива је ствар, да је угарска влада, ако није имала каквих задњих мисли, могла давати такове заштите. Српски народ може се багп означити као онај, који живи и мре за своју иравославну веру. На тај народ да. не зна да респектује своју соиствену веру, да респектује своју јерархију, већ да треба да га угарска влада упућује на ресиектовање своје вере! Ја могу рећи, да је сваки од нас, што се тиче православне вере, највећи клерикалац, јер да то нисмо, не би се тако живо заузимали били против иолитично-црквених ре®орама. Не могу се упуштати у то разлагање, зашто је наша јерархија свагда тражила заштиту угарске владе и зашто ју је налазила, али једно би ваљало

угарска влада да размисли, да јој мора више стати до тога, да задовољи један читав народ, једну читаву конФеоију, него неколико владика. Наш конгрес је легални орган наше автономије, који има и мора имати меродавну реч. Па нека се ие каже, да је садашњи конгрес излив неке демагошке етрује. Ја могу свакога увер^ти, да је данашњи конгрес излив праве воље нравославног народа срнског. У том конгресу представљен је цвет српске интелигенције. У истом конгресу имамо нреко 20 доктора, имамо старих и младих посланика, мужева, који су у парламентарном и државном животу оседели. Таковим људима не могу се никакве претераности пребацивати. Сад да пређем на сам тако звани јединствени устав, што га је одбор сабору предложио. Морам пре свега нагласити, да је врло сумњиво морало изгледати, што се за тај устав тако јако ешоФирала угарска влада и што је некако са' свима средствима Форсирала, да конгрес тај устав прими. Изгледало је врло сумњиво, да се угарска влада некако за нас више брине, него ми за оно, што у нашу корист иде. Ја, кад се сетим читавог постунка при последњем конгресу, немам доста речи, да га осудим Мени, који сам био многогодишњи посланик на угарском сабору, кад сам слушао речи кр. комесара, чинило се, да сам спао на гране једнога ђака у екамији, јер такав је био тон, с којим се говорило нрема представништву једног читавог народа, једне читаве конФесије. За што се ми опиремо том једноставном уставу ? Је ли могуће, да се ми опиремо томе, да се рђавије замени бољим? И ми би желели, да наша автономија има своЈу целину, своју округлину, али чега се бојимо, то је, да при тој целини и округлини изгубимо 0110, што смо са санкционисаним статутима већ стекли. Не лежи сав спас у кодиФикацији закона. У неким државама превлађује начело кодиФикације, у другима противно начело. Познато је, да Угарска до скора није имала кодифицираних закона, а у Енглеској и данас превлађује струја против кодификациј е. Ја морам одлучно побијати, што се у мађарским новинама на широко расправља, да је наша народно-црквена автономија са. свим не уређена и да ту влада неки дар-мар а мора се уредити и то јединственим уставом, јер то захтева IX. зак. чл. од год 1868. Но оно, што тај законски чланак у свом §. 7. захтева, на име грађење саборског уетројства, то смо већ давно и давно још пре 23 године учинили. Зато је сасвим неумесно позивати се у том погледу на захтев IX. зак. чланка од год. 1868. Ја могу рећи, да је наша автономија у три четвртине већ уређена и да би ваљало само још једну четвртину доградити. Наглашује се као нека велика добит §. 9. јединственог устава, где је тобоже ограничен утицај и располагање државне