Српски сион

Врој 37.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 623.

ница па опет стао и прочитао другу опомену, опомеиу нроповедпика : „сујета над сујетом све је сујема " (Проп. 1,2.) А када и то саслуша, затвори књигу, целива крст на њојзи, па лагано тек што се чуги могло изговори ове речи многострадалног Јова: годипе избројепе павршују се и ја иолазим иушем одакле се не Ку вратити" (10, 22.). То рече и душу пусти. Старац умрије, а иза њега оста спомен и сећање, оста иоука нама, потоњем потомству Адамовом, да се њоме у животу нашем поучавамо, крепимо и утврђујемо, да се чувамо седам сшрашних смртних грехова. Где. сте људи горди, поносити и надувени, да вас питамо: јесте ли чули и разумели живот и згоде човека путиика? Зашто не отворите и ви св. писмо па би тамо нашли ове речи: „ не мислимо о себи више, него што ваља мислити у смерности, како је коме Бог уделио и (Римљ. 12. 3.), не знате ли зар, „да се Бог ионоситима иротиви, а иониженима даје благодат" (Пет. I. 5, 5) Где сте људи, који за благом и богатством жеђате; где сте, да се сећате путовања старца овога?! Не заборавите, да сте и ви на таком путу, ал да вам Бог не одобрава дело ваше и да вас осуђује св. еванђеље речима: не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и р-ђа квари и где луиежи подкшају и краду, него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где луиежи не иодкаиају и не краду, јер где је ваше благо онде ~&е бгти и срг\е ваше и (Мат. 6, 19.). Шта ће вам повац, шта куће, шта зидине хладне? Новац је искушење а куће су конаци само, у које сте ушли вечером да се одморите а већ јутром морате изаћи. Не заборавите, дакле, да сте тек иутници и да ћете ту остати само тако дуго, док се Господару свиди, који може да вас у часу уклони и ваше место другоме подели. Где су блудници и прељубочинци?! Зар ие знаду за оштру реч праведног и неумитног судије: „ женидбу да држе свг^ у части . . . а блудницима и ирељубочгтцима судглКе Бог и (Јов. 13, 4.) ? Где сте људи, који брату завидите ?!

Та брат је крв ваше крви, а Вог вели: „ако имаше грку завг(ст г/ свађу у срцима својима, не хвалите се, не лажише на истину и (Јаков. 3, 14.) Где су несити јела и пића?! Зашто, да не иослушају св. еванћеље, та оно их лепо учи : „ чувајте се, да како ваша срца не отештају јелом и иијанством и бригама овога света, г<, да вам овај дан не до^е г13ненада и (Лука 21, 34.). Где сге ви отровна срца, љутите и онаке ћуди?! Дођите овамо, пристуиите да чујете, е иа пугу, којим у животу ходимо, дужии смо једаи другога љубити, јер нас на то унућује реч Божја : „ сваки којгг мрзи на брата свога крвиик је људски и (Јов. I. 3 15.). Па најпосле, где су и ленштине, који се не брину ни зашто; па у небризи и лености својој, нити могу телу, нити могу души дати оно, што им закое Божји ирописује и дужпост хришћанска налаже?! Та св. аностол Павле каже: „не знате ли, да су телеса ваша црква св. духа, који живи у вама, којеза имате од Бога, и нисте својг^, јер сте куиљегш скуио? Прословгше, дакле, Бога у шелесима својима и у душама својима и (I. Кор. 6, 15.—20.). То је ето, браћо, за све нас овде општа поука, коју нам да.је данашњи светли нразник успенија нресвете Богоматере, али у | тој поуци има нешто, што се тиче паносе нас православних Србау протонресвитерату беловарском. Свдки од нас добро позна рапе, ксје немило тиште Српство и Православље у околиии беловарској. нозна ране, а иозна и отров, којим су те ране папојене, позна љути мач, што ето нрије неколико месеци јурну кроз срце сваког честитог православпог Србииа, који веру своју светосавску љуби, иоштује и чува. Тешко нам је данас ћутећки прећи преко таке страшне појаве, тешко нам је да часак не застанемо. Та стаћемо, да у дапашњој поуци празника потражимо мелема, нотражимо лека боловима нашима. . . Седам страшних смртни грехова, које смо даиас'овде побројали, седам су тешких рана наших, седам је разлога, који браћу нашу од вере њихове отргоше. Црква нравославна лије данас горке сузе, она осећа