Српски сион

„СРПСКИ СМОН."

С тр . 663.

које странке и начела био он, ако је само Србин, ако је само православнм." „На и та брига и старање еиархијске управе врло — врло је тешко; и бојати се, да та машина не стане и прије, него што нам у помоћ дођу нови закон и уредбе, и с њима нови рсд у овоме погледу. А то за то, што је и томе г.тарању епархијске управе још једна голема препона на путу, која је нарави Формалне. То је пак то, што изабрани чланови епархијске управе не иоказују за ствар, за коју су се изабрати дали, скоро нпкаква интереса. Ониуеједнице не долазе готово никако. Буде и пленарних сједаица, да ту не дође са стране ни један. И да се у тој големој неирилици не помаже дијецезан уредбама деклараторије и њене стогодишње праксе, управна би магнина давно морала стати са свим." „На тако ће господо бити и у напредак, бирали ви за чланове управе које вам год драго, јер гласовитијих, речитијих пријатеља народне аутономије од оних, који су до сада бирани и изабрани, а дужности својој су леђа окренули, не ћете ви наћи у цијелој нашој дијецези. Тако ће то бити, док још узбуде, да га буде што, све дотле, докле се ствар наша не шврати својој нарави натраг, а наше дијецезе не добијају сталну и онакву уџраву, какву је имаде црква наша у Задру, у Буковини, тга чак и у Ђеограду и Сарајеву. Ја сам човјек стар, године моје ближе се концу своме, — цркви, којој благодарим најви ше, народу. који ме дубоко обве.чао, (изабрао га је народ 7. децембра 1881. с 53 против 11 гла сова за сриског патријарха) и љубим га пз све моје душе, дужан сам истину. А то је истина, да овај данишњи строј и дјелокруг еиархијских органа не даје за подобателну уираву црквену и за ред црквени никакве гаранције, дапаче, да је овај овога назовиреда највеЛи неред довео скоро све увјете нашега нагсредовања у нашем црквенонародном животу у питање, на које може врло скоро до%и одговор, али врло жалостан." Наставиће се. Конференција код Његове Светоети, патријарха ерпеког Георгија Бранковића. Његова Светост патријарх српски, преузвшденн господпн Георгије , благопвволео је за 27. септембар о. г. сазвати к Себи на конференцију доле означене личностп, које су у т.у сврху примиле овај позпв од Његове Светости.

„Руковођен неуморном вољом и искреном жељом, да као поглавица овопределне православне српске дркве, колико год могу према снази својој, припомогнем, да се постигне: конаџно, и за све надлежнв чињтице иовољно. уређење наше народно-црквене автономије — одлучио сам, да у тај смер сазовем поверљиву конференцију на дан 27. септембра (9. октобра) 1897. године са задатком. да, се покуша непосредном и искреном изменом мисли, да се изнађе начин, како бисмо такво уређење оваплотили или најмање, како бисмо уготовили пут истом уређењу. У конферендију,. која ће се^ одржати реченога дана, у 10 часова пре подне, у митрополитско-патријаршеској резиденцији у Карловцима, позивам господу чланове епископата, чланове саборског одбора, главније чланове народно-дрквенога сабора без обзира на странке; а исто тако п неколико одличних чланова нашега народа, који нису чланови ниједнога од горњих тела. Оаопштавајући ово Вашем Благородију, имам част и Ваше Благородије позвати, да у тој поверљивој конференцији изволпте учествовати и но могућности допринети, да се горе обележени смер ностигне и односно да се бар утре нут к иостигнућу његову. У Карловцима, 15. (27.) септембра 1897. Георгије Патрпјарх. У конференцпју позватп су осим високопреосвештене госиоде еиископа, те чланова Саборског Одбора — вспреч. г. г. архимандрит Иларион Руварац, нрота Тзорђе Влаховић, преузвпшенд г. Данило Станковић, г. Др. Ника Максимовпћ, г. Миша пл. Рогулпћ, г. Јосиф Јагић, Др. Тодор Недељковић, — још и ова н. н. господа: ирота Јован Борота, Др. М. Нолпт, Др. И. Вучетић Др. Б. Медаковпћ, Евген Думча, барон Ј. Живковић, Др. М. Михајловпћ, Др. Ђ. Красојевић, Др. Е. Гаврила, Др. М. Божески, Др. П. Станковић, Ст. В. Поповић, Др. Л. Секулић, Др. П. Дракулић, Др. Т. Мандић, Др. Ђ. Вукићевић, Др. Св. Касаниновић, Др. Св. Димитријевић, В. Ђурђевић, Д. Дунђерскп, Ст. Јовановић, Др. П Јанковић, Др. Л. Костић. ЛИСТАК. Б Е Л Ћ Ш Е Е. (Свечан параогоо барону Баји^у.) Патронат српске велике гимпазије у Новом Саду приредио је великом добротвору псте гимназије барону Мнлошу Бајпћу у Новосадској саборној цркви свечан пара-