Српски сион

С тр . 664.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

стос у суботу 18. (25.) о. ж. У дркви беше подигнут реатафалк, око кога су гореле свеће, а на свима вратигаа црквешш су биле црие завезе. На иарастосу је нрисуствовао и срискп иатријарх, Његова Светост Георгије БранковиЛ, којп је за цело време парастоса стајао у архијерејскои столу, те велик број грађанства. које је тиме показало свој шгјетет нрема великом добротвору српског народа, барону Милошу Бајићу. На иарастосу је чиноначалствовао епископ Бачки, внсокопреосвештенн г. Гермап От.сачиЛ уз аспстенцију архимандрита Хоповског Мптрофана Шевића, архимандрпта Ковиљског Анатолија Јанковића, затим целокупног Новосадског свеигтенства и Сомборског ђакона Ђорђа Павковића. На кору је под управом професора Јована Грчића дивно појао хор ученпка гпмназпјских. Јеромонах Михаило Мпловановић држао је беседу, у којој .је одао признаље покојном великом добротвору српског народа, барону Милошу Бајићу. — После парастоса примио је св. Патријарх Георгије професоре гпмназијске у епискоиском двору. (Патронат монашке школе у манастиру Хопову") држао је своју седнпцу у Срем Карловцима дана 15. (25.) сеитежбра т. г. под председништвом ТБегове Светости преузвишенога господина Георгија ЈВрапковиИа Патријарха српског п Архиеппскопа п Митрополита карловачког, те .је решио ове предмете : Према извештају рачуноревизора Д. Николајевића одобрио је рачуне уираве монашке школе за 1896. годину. — Узео је на знање оставку на наставничко место у монашкој школи јеромонаха Валерпјана Прнбићевпћа. — На жотпвисану жолбу управе манастира Фенека брисан је овоме прописани годишњи принос за г. 1897. — Извештај жанастирске штампарије о стању и раду н.енок у 1895. п 1896. години. као и рачуни манастирске штампарије за 1896. годииу осталп су 111 8118реп80. — Потврђен је и за идућу школску 1897./98. годпну за иаставника у монашкој пгколи Милета Јакшић. — Учињено је расположење са пптомцима IV. разреда, који довршпгае четвртогодигањи течај монашке школе и путем управе монагаке нгколе уиутиће се у одређене пж жанастире. — Обавно се избор на уиражњених пет питомачких места и од 17 коикурената изабрани су за нптомце монашке школе: Лаћарац Богдан пз Ердевика, Марић Стеван из Руме, Радосав Чедомир из Канака, Секулин Живан из Рудне п Нутник Стеван из Самогаа. — Решени су још некп нредмети. (Пренос Вукових костију.) Од Српске Краљевске Академије добпли смо овај извештај: „Да би се посведочпло истинито нризнање сјајним заслугама оца

нове српске књижевности Вука Стеф. ЕараџиЛа, нревпсоким указом од 2. (14.) маја о. г. наређено је да се посмртни остатци његови иренесу у отаџбину. Срнска Краљевска Акадежија којој је пстим превисоким указом поверено да овај пренос извршп, пиа част известити уредништво „Српскога Сиоиа" да ће изношење ираха Вукова пз гробља Светога Марка у Бечу бпти 28. септембра (10. октобра) ове године у 2 часа после нодне, а сахрана у Београду, код саборне цркве, 30. септембра (12. октобра) у 11 часова пре подне. Као нгго јављају, пред станицом жељезничком у Београду говорити ће председник Академије г. М. Ђ. Милнћевић; пред Велпком Школом великошколац Томић (из Дробњака); у Саборној цркви говориће митрополит Михаило; на гробу пак министар нросвете г. Андра Ннколић. 30 септ. по подне бпће свечана седница академијскога савета Велике Школе, ту ће проф. Љуба Стојановпћ читати своју беседу. (V велику гимназију Карловачку) уписало се свега 300 ученика и то: у I. разред 58 учепика, у II. р. 47 уч., у Ш. р. 60 уч., у IV. р. 27 уч., у V. р. 37 уч., у VI. р. 26 уч., у \ Т П. р. 20 уч., у VIII. р. 25 ученика. (Догматика барона Ј. Живкови$а.) При свршетку листа дошао нам је до руку „Б. Тагблат" бр. 271., у којеж је саопштен разговор нарочитог дописника његовог у Загребу са бароном Јованом Жпвковићем. У том разговору рекао је г. барон и ово: „сржка црква је народна ЦЈЖва, црквена заједница сриског народа, у којој су свештена лица само слуге а не госиодари цркве." На ово догматизовање г. барона Живковића одговорпћемо првож приликом. (| Игуман Доситеј Филипови!.) 1 5. августа о. г. нредставио се у манастиру Враћевшници у Србији игуман истога манастира Доситеј Филиповић. Рођен је у Срему, у Радинци, а монашкн чин прнмио је у манастиру Јазку. Када је покојнп енискон Шабачки Самуило Пантелић нрешао у Србију, повео је са собож ц Доситеја, те жу поверио управу манастира Петковице. За тим је и у другим манастирима био постављан за игумана, а свугде је ревносно радио на унанређењу маиастирске управе Сахрањен је у манастирској порти, а оиојало га је 12 свештеника и 2 ђакона, уз нрисуство многог народа. Покој му душп ! (| Јеромонах Герман Стаји$.) 12. септебра о. г. умро је у Рачи, јеромонах Гержан Стајић, привр. администратор тамошње парохије. Припадао је у последње доба братству маиастнра Мале Ремете. Сахрањен је 14. септембра. Лака жу земља!