Српски сион

Стр. 666

„СРПСКИ СИОН. 14

бијена та ироиаганда у Рашко-Призренској Митрополији, а то се исто иште и за Скоиљанску. И за њу су исти мотиви и исте потребе, као што су биле и за Рашко-Призренску". У писму МитроЛолита Михаила наговештено је, да би Срби у случају да пм се жељи не удовољи, тражили оцеплење Пећске Патријаршије од Париградске, што ће једном и морати на ступити. У одговору Патријарха Константина се на то одвраћа и приговара, да је Пећска Патријарнгаја некопачна, јер да је канонички укинута. Према томе, да не може бити ни говора о усиоставлењу њезином. Тај приговор је оборио и као неоснован опровргао сасвим темелшто г. ДучиЛ у својој књижици на стр. 25—35. А завршује претрес тога питања, овим речима: „Пећску Патријаршију укинуо је, као што смо споменули, султан Муста®а Ш Ферманом 1766 год. по настојавању користољубивих чор"баџија Цариградских, шовиниста грчких, и но сплеткама римске нроиаганде на Балканеком полуострву, присјединивши је Цариградској Патријаршији с погодбом да плаћа царској благајници дацију, која је на њој била. Пећска Патријаршија није канонично укинута, него самовољом светске мусулманске власти. Према томе она се може у свако доба успоставити без икакве каноничне препреке, само одобрењем власти, која ју је ненадлежно укинула, док је на њеној територији". Г. ДучиИ одбивши неосноване приговоре Цариградског одговора на односно нисмо Митрополита Србије, завршио је своју работу еа разлозима нротив оснивања Српске Екзархије да Стару Србију, на оенивање које се такођер у иеким круговима у Србији помишљало иа за њ и доста писало, а поводом нитања Скопљанског Митрополита. Разлози г. ДучиЛа јесу ови: 1, Што Пећека Патријаршија није саборски ии канонично укинута, иа није ни изгубила своја канонична и историска права на успоставу; с тога је Екзархија непотребна и сувшпиа. Међутијем лакше је повратити оно на што се има незастарјело нраво, него добити оно што се није имало, макар и незнатније. 2, Што би Екзархија била нова установа у Срнској Цркви, и једно внше цјепкање српске црквене адмшшстрације, која је и без тога у иет засебнијех управа, и што је нижа од Патријаршије, коју је Српска Црква давно стекла, и цио Српски Православни Народ обухватила. 3, Што у садашњијем околностима, ако би се баш и одлучило за Екзархију, нема изгледа ни шанса да би се без шизме могла установити; а шизма би донијела Српској Цркви и Српскому Народу само штете. Нека јеБог од тога сачува! •— Јер они Старо-Србијанци и Србо-Маћедонци, који су радије остали но својој савјести под

Цариградском Патријаршијом пего се приклоншш Бугарској Екзархији, макар и по имену шизматичној, не би се прикупилп ни око Српске Екзархије, ако би била и по Форми оглашепа за шизматичну; остала би дакле без стада празна, и ненризнапа од православнијех независнијех цркава. 4, Што би прејудиковала канонична и историска неизгубљена права Пећске Патријаршије, која ће се усноставити раније или доцније." Р Дучмк је своју књижнцу наиисао не -из неке научне потребе и мотива. На иисање њено понукало га је српско срце и љубав св. Православљу и истини, а да задовољи сувременој брзој потреби. Историјски наводи су његови темељни и оскованн; зато је истину и доказао. Добро је урадио. Хвала му. = Изашла је пз штампе „Српска Самозакокија", лпст за српске народне автономне ствари. Година I. Свеска прва. Јулија 1897. Власник и уредник Др. Жарко ЖиладиновиЛ. Излазиће првог дана сваког месеца. Годишња цена 3 фор. ПОЗИВ. Позивају се сва она господа, која су ма у ком добу из књижнице митрополијско-патријарашке књиге на послугу примила, да у року од месец дана, почам од првог уврштеља овог позива, иотписаном неодложно исте књиге доставе, јер ће се ипаче те књиге морати судским путем од њих изискати. Архиђакон Димитрије Бранковић библиотекар. ОД АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Молимо поштоване претплатникеда дужнупретплату подмире, а нову обнове, јер ето наступа веЋ и последња четврт ове године, а да не би морали никоме лист обустављати. Молимо славне црквене огпптине, ко.је нам дугују нристојбе за огласе и стечајеве^а пам пристојбе за исте подмире. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А<1 Е. 1183. П. 79. 1897. 17 2—3 С Т Е Ч А Ј. На место епархијског ревизора рдчуна у Вршцу са годишњом нлатом од 600 ®ор. а. вр. из енарх. Фонда. > књиговодству и рачунарској струци иотпуно извеџбани молитељи нека поднесу молбу и исправе своје до 1. (13.) октобра о. г. потиисаној власти. Епархијска управа Вршачка.