Српски сион

С тр . 654.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

своје досадаље срамоте, јер им Бог услиша молитву и у старим данима им даде ћерку, коју оии из благодарности Богу носветише, — те се љихова срамота претвори у понос, а шихова жалост у радост, која је обузела цели свеш. јер се њеним рођењем не само њени родитељи онростише срамоте и зазора у друштву, него и Адам и Ева од вечне смрти, а сви њихови потомци од вечнога проклетства. С тога је данашњи дан опште радости у хришћанском православном свету; а поред те опште радости особиту радосг осећају у срцу оне нравославие општине, чији су св. храмови данашњем празнику посвећени и особитој заштити и покрову нресв. Богородице заједно са верним им синовима препоручени. Један од такових храмова је ево и овај св. дом Божји, у коме се данас помолисмо Богу за спас душа побожних осниваоца и приложника овога св. храма и за здравље, срећу и напредак њихових потомака, који њихово богоугодно дело по могућству настављају. старајући се, да овај красан дом Божји у пристојном стању одрже на славу Божју, а себи на понос и духовну утеху. —- Но кад помислимо, да се узвишеиа цел хришћанских храмова и намењена им прослава имена Божјег не постизава само сиољашњим сјајем и украсом, иего ревиосним посећивањем овога св. места, искреиом молитвом и побожношћу, усрдним слушањем слова Божјег и вршењем хришћанских добрих дела, којима нас св. црква учи, — онда мислим, да се баш на данашњи дан треба са задовољством да се сетимо наших бољих иредака и њихове узорне љубави и оданости нрема својој св. цркви и њеним светињама, који нам толике видљиве доказе своје искрене побожности и ревности према св. православљу оставише, и коју нам тако живо доказује ево и овај красан дом Божји, којим се ова честита оиштина ионосити може. Одајући, дакле, заслужену част и хвалу блаженим сенима наших честитих предака, ваља нам похвалити и наслеђену љубав к својој св. цркви и вери и у данашњих њихових потомака, који се ревно старају, да те наслеђене светиње у пристојном стању очувају, чему нам ја-

сиа доказа пружа ево и оваЈ велељепио обновљени храм Божји, који целим својим узвишеним утиском чувство нраве побожности у хришћанској души изазива. Па инак нас прошлост и предање старијих уверава, да је љубав наших старих према св. цркви и њеним ирописима иотиунија и усавргиеиија била, него у данашњих им потомака; јер су се они трудили не само око тога, како ће своје свете храмове с иоља велељепно украсити, него су се старали, да красоту својих св. храмова и узвишеност нашег ретког црквеног богослужења и благољепија и ревносним иосеКивањем св. храмова и делотворном иобожнош&у што већма уздигну, те су и целим својим побожним животом сваком приликом доказивали, да „заиста љубе благољепије дома Божјег." — А ми, њихови потомци, тек ћемо онда бити њихови достојни наследници и чувари оних светиња, које они великим трудом и жртвама на славу Божју, на своју и нашу духовну корист, а на дику овој општини подигоше, —- ако поред овако примерне ревности у спољашњем украшавању својих видљивих храмова, будемо и своје унушарње храмове. своја иобожна срца разгрејали оиом искреном нобожношћу и делотворном ревношћу према својој св. цркви и њеном благољепију, којом су се они одликовали, ириносећи, заједно са својим свештенством, поред редовне бескрвне жртве удружену молитву Творцу, да и њихова побожна и срдачном молитвом раздрагана срца прима у свој наднебесни жртвеник као угодну жртву. А најмилија жртва Богу је чврсто срце, које искреном молитвом и побожношћу Бога слави, па ма то било у ниској и маленој сиротињској цркви, без икаква сјаја и украса. Па где ћемо наћи најлепше поуке и примера за ту искрену нобожност и ревност у испуњавању дужности, које нам наша св, црква налаже? Све то ћемо наћи у светом животу заштитнице овога св. храма, данас рођеие нресвете Богородице, која је од своје ране младости заволела своју св. цркву и иауку Божју, тако, да јој је побожност, љубав и поштовање Бога и св. храма и искрено испуњавање за-