Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ

С тр . 655.

кона Божјег постало живом потребом њенога чистога срца, из кога су се доцније развиле све оне врлине и красна својства, којима се она одликовала и Богу препоручила, тако, да се као сиромашна и незнатна девојка уздигла до нечувене славе и одликоваша и на небу и па земљи, да је постала матером Сина Божјег, најсветијом међу светима, часнијом од херувима и несравњено славнијом од сераФима, коју ће називати „блажемо.те" сви нараштаји до века. Узмимо дакле ту блажену матер живота, ту живу слику сваке врлине себи за углед, иа се по Њеном примеру уместо сувишнога сиољашњега сјаја и накита, што већмд окитимо духовним благом, моралним накитом, узвишеним хришћанским врлинама: вером, љубавл,у, надеждом, нобожношћу, скромношћу, милосрђем, чистотом, уздржањем, мирољубивошћу, и т. д знајући, да Бог не гледи на спољашњи сјај и богатство, него на чисто и племенито срце, из кога се рађају све оне врлине, на којима прави хришћански живот, земаљско задовољство и вечна срећа човекова почива. Имајући, дакле, иред очима узвишени пут, којим је пресвета Богородица до толике славе и код Бога и код људи доспела, потрудите се и ви сретни хришћански родитељи, да својим животом послужите свом нодмлатку као живи пример сваке хришћанске врлине и честитости. Иоучавајте своју децу св. вери и закону Божјем и савесном вршењу ирогшса и лепих обреда и обичаја св. нам православља; ревно упућујте своју децу у св. цркву и школу, учећи их, да тамо буду пажљива, пристојпа, приљежна и иослушна; но при том заједно са свештеницима и пријатељима будно мотрите на правац дечијег васпитања и пажљиво нратите њихове особине и навике, старајући се, да добрим примером, мудрим саветима и ноправком у својој деци одгојите добре хришћане и сваком врлином украшене људе, који ће и Богу на славу, вама сретнима родитељима на радост, утеху и понос, а милом нам народу на корист послужити. — Вршећи пак ту богоугодну и илемениту дужност, будите уверени, да ће вам и данас рођена

општа хришћанска мајка свагда у помоћи бити и за вас се као моћна заштитница иред престолом свога Сина свагда топло заузимати. А сада вам, као свечарима, честитам данашњу духовну свечаност, носвећену патропу овога дома Божјег, са жељом: да под окриљем пресвете Богородице, здрави, сретни и напредни још дуго и у повољнијим приликама прослављате данашњу храмовну светковину, на славу Божју и своју душевну корист, а на част и нонос св. нравослављу и имену српском —- Амни. 8. септ. 1897.

Прека потреба уџбеника за религијозну наетаву на ередњим школама. Ми живимо у абнормалном времену. То се опажа у свима правцима друштвеног живота, особито у религијозпо-моралном, а то сваки који види, чује и осећа, оиазити може. Истина, да те абнормалности у друштвеном животу налазимо у свима перијодима историје Хришћанске цркве, али никад није било свега онога, што нам прича историја најближе прошлости и садашњости, јер је много лажне браће, који дођоше и иривукоше се, да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе (Гал. 2, 4.). Опасним струјама човечјег слободоумља, које пегирају многе истине откривене религије, шта више негирају и сам темељ те религије и које струје јаком брзином .јуре и разливају се и у животу нашега народа и цркве, те ирете великом опасношћу, треба им ирепречити брзо и без оклевања ток и ослабити им снагу и брзину. Религијозва настава у нижим и средњим школама је најјачи бранич од силних нападаја лукавих дана и учитеља, који хоће да отму највеће благо из срдаца људских. Па зар да се чудом не чудимо, кад застапемо и разгледамо шта и како се све до сад радило и бринуло за религијозну наставу у нашим средњим школама! Немамо добро смишљеног и једнаког наставног плана, свугде је то друкчије, а уџбеници беху дуго белешке и скрипта, у новије доба тек штампане књиге. Какве су то књиге изрекли су о томе суд способнији и искуснији од мене преч. г. г. прота Јован Вучковић уиравител> богословије и проФесор-катихета Сава Теодоровић у својим ре®ератима о наставним пла-