Српски сион

С тр . 660.

„СРПСКИ СИОН."

Бр 39

еветовњачког учешћа у управи црквеној сведе у његове границе, не уже, него што их епископалан карактер и основно учење православне цркве највише дозволити може. И ето, зато сва хајка нашег новинарства и његове интелигенције нротив наше Јерархије. А из тога свега можете и ви доћи сад до закључка, до којег сам ја већ дошао, а наиме, да је та хајка ништа друго, него један 30 годишњи систем убитачних за цркву доктрина и страначких претензија. „ А зар није ложда тој хајци, као што ви велите, јер боље познајете начин и карактер борбе против Јерархије, узрок у поиуштању њезином ирема државној влади, а на штету автономије н цркве? Тако бар ваше новине пишу и ваши људи разглашују у свет." — Тога попуштања нема. ГГанротив, наша Јерархија непрестано има контроверса са државном владом, које настају поводом конкретних случајева, а ради непотпуносги и непрецизности наших носгојећих уредаба. И у тим контроверсама наша Јерархија, унраво њезина Поглавица, св. иатријарх наш Георгије Бранковић, не тпушта нигде, него истрајно и доследно заступа права своје цркве и целе наше автономије. Државна влада му то и не замера, јер зна, да он врши тиме и своје право и своју дужност. Ви знатз, да такво деловање власти не спада на јавност, да се ти случајеви не могу јавно дискутовати. То је посао историје. Али, то зна и наше новинарство, па злоупотребљује. Напада с оружјем, које се ради дискретне природе извесних објекција не може одбити, као што би се могло сасвпм уништити да није те дискреције. Нашу Јерархију то не буни, јер она зна, да њезин рад. таквих природа, ни'е ни надлежна пресуђивати необавештена садашњост. Онатрпи критику садашњости, јер зна, да ће суд будућности бити на њезиној страни. То трплење је судбина свију л>уди, у чији рад не може бити посвећена њихова садашњица и сваки онај, који данас има п, ава да се судом својим размахује над свачијим радом, па, и оним, којега није кадар ни појмти. „Па зашто онда толика борба са државном владом ?" — У нашој автономији и цркви државна власт има данас широке и еластичне ингеренције. Елпминирање тих ингеренција и свођење њихово у иравне и нриродне границе, то је

есенција наиге борбе са државном влашћу. У тој борби учествујемо сви. Но наше оиозицијоно новинарство и са тог терена, баца камење на Јерархију и сумњичи је. Тај нападај баш достиже кулминацију његове безобзираости и ненраведностп. И то је највећи доказ, да нашем том новинарству неистина служи за иолазну тачку у његовој хајци на Јерархију. Наше опозиције признају да, држави иринада право врховног надзора и у нашој автономији. То признајемо и ми. Разлика је између Јерархије и оиозиције у томе, што она тај надзор хоће да формулише и омогући само у поставл>еним границама његовим, а онозиција је показала да то не уме; што Јерархи.ја на томе ради, а онозиција о томе само ларму диже. Предлог, који је био спремљен нашем прошлом сабору за донашање автономног устава, он тај надзор државни регулише према строгим појмовима наше автономије и не даје му никаквог еласцитета,, да се може на штету автономнје растегнути и проширити. Па зар је то попуштаље државној власти и издавање автоношгје? „Није. Али, молим вас, па зашто је онда народ ваш уз такву опозицију? Ето, то су доказали и избори заступника за пропии сабор." — Ти избори нису у погледу том ништа доказали. Доказали су само оно, што је толико пута већ доказано, а то је: да се и цели народи дају тако исто обманути као и иоједини људи, а да су наши опозицијони агитатори врло вешти у обмањивању и свог рођеног народа. Ти су избори доказали, да у изборној борби побеђује онај, који не жали пишша, а онога, који не ради ништа. Но ви као да заборављате, да и народна воља може бити фалзифнкована, крај његовог мистификовапог мњења и неистпнитих обавештаја. Ви не знате. каквим се све неистинама фабриковала воља нашег народа при прошлим изборима. Стидим се, да их набрајам. Резултат избора био је плод тих неистина, а не победа, начела и програма, којима би воља народа токорсе своје поверење и одобрење вотирала. Резултат тих избора био ,'е акт необавештености народне с једне, а с друге стране агитацијоног сугестовања. Противници Јерархије приказују се народу као заштитници и браниоЦи вере н цркве, и то иротив његове народне Јерархије! Колика неприродност већ у томе! Последице тога бивају опасне за цркву и сам народ. Ако дуго још тако устраје биће