Српски сион

С тр. 688.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 41.

А то значи, копстатовано је, да у погледу те одбране и тога чувања нема раз лике између световпог дела пашег народа и његове Јерархије. Према томе, ако и код нас логике има, онда је тим актом конФеренције укинута досадања оптужба против Јерархије, но којој она не би била са својим народом у том иогледу споразумна и солидарна. Поништеп је 1рзо Гас1о и онај приговор, ко.ји је морао своју улогу одиграти и у самој конФерепнији, наиме, да иаша Јерархија нема до вољно отпорне снаге према државној власти. Логика тога Факта, логика конФеренцијалне одлуке, да не спомињемо и истинитост родољубља, захтева, дакле, да једном већ престане агитација са потчињеношћу наше Јерархије према влади и неким умишљеним „нагињањем" њезиним „више влади него своме народу." Ако је истицање те „потчињености" и тога ,нагињања" као и измишљавање неког „издајства" у мишљењу за измену изборног саборског реда, досада било као озбшван разлог у служби агитације против те измене, одлука конФеренције код Његове Светости патријарха Георгија, са својим нрвим делом доказује, да је оборен, те отклоњен, и последњи — највећи разлог против те измене. А родољубива дужност народних првака после тога — сама се каже. Испуне ли ту дужност, избраници из копФеренције лако ће свршити свој узвишени задатак и изаћи нред другу конФеренцију са предлогом, ког ће ова моћи усвојити и на темел,у његовом споразумети се, на општу радост наше цркве и народа. Наше је мишљење сад ово : не треба изабраном одбору прејудикатима онемогућавати успех. Прејудикати и везане руке и досад су нам квариле посао. Пазимо да нам пе покваре и иоследњи. Поравњујмо њиву рада нашег, добром вољом, родољубивим осећајима и сталоженим мислима Наоружајмо се љубављу за своју цркву и опште нам добро народно Одбаицмо од себе свако зло, да можемо учинити добро. Биће нам свима на радост и корист. То нашоЈ цркви и треба, шо народ наш и жели.

Р е ч проф. Ђорђа Жагарашевића НА ПАРАСТОСУ прире^еном у Карловцима у спомен Еуку Сте#. Караџи^у. Са далека пута, а још више еа давнашњег пута, кренуо ее један велики нутник; кренуо се да у својој постојбини своје костп остави — једном за свагда. Тај нутник не путује сам. Њега прате земљаци његови; њега прате представници највиших просветних завода отапбине његове; њега духом својпм прати владалац постојбине његове; њега прате највиши и државнл и црквени достојанственици; њега ирати васколики народ домовине његове; њега прати данас васколико Српство, васколико Словенство и васколики научни свет. Њега дочекасмо и испратисмо и ми Карловчани јуче, да му се поклонимо; да величамо прах његових земаљских останака; да величамо дух његов, рад његов и живот његов, којим је свагда живео за род свој, од детинства свог до носледњег часа дубоке старости своје. Јуче испратисмо тога великога путника, а данас му ево опет помен чинимо, баш у исге часове, када га српска земља у своја наручја нрима, да даде вечна мира и покоја ираху његову •земаљским останцима његовим. Краљевина Србија слави данас великога сина свога, слави највећега Србина после светога Саве, слави и велича данас оца пове српске књижевности, а васколико Српство у духу свом не заостаје ни часак, јер мразник тај, — празник је васколиког Српства, које данас захвалним срцем радосно прославља спомен преноса костију оца нове српске књижевности. Па ко је тај великан ио свом имену ? Ко је тај, чојега смедосмо назвати највећим Србином после св. Саве? Име му сви добро знамо — јер је име његово знано сваком од нас — од малога па до великога. Име Вука Сшеф. КараџиЛа не ће заостајати за именом првога српскога учитеља и просветитеља — Архиепископа св Саве оца сшаре српске књижевности. Ко знаде за име оца старе сриске књиге, зпа~Ке и за име оца нове сржке књиге. Велика је то реч, велика је то моћ, коју