Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 691.

И гле! Св. Сава живом српском речи казује роду свом, а Ти, Вуче. писаном српском речи разносиш по роду свом науку Бога истинога! 0, да дивне судбине, о да дивне везе међу одем старе и мефу оцем нове српске књижевности! Св. Сава иостаде зато првим српским учитељем и нросветитељем, а Ти, бесмртниче, не заостајеш, него гредеш стонама Његовим, јер сав Твој књижевни рад, јесте школа за нас јесте рад и за српску народну школу. Од првенчади своје — од мале простонародне славеносрпске песмарице, од иисменице српскога језика по говору простога народа написане, од нрве српске граматике пред речником и од ирвог срнског речника, од првога српскога буквара — па до посмрчади своје, — показао си и доказао, да Ти је српска народна школа прво на срцу лежала, јер си својим очима гледао и својим ушима слушао тадање јаде српских родитеља. За српску народну школу бринуо си се, Вуче, али би брига Твоја данас још већа била, кад би био међу нама и видео,како је све мање оних српских школа за које си књиге писао. Да си данас међу нама, Ти би још љуће заоштрио перо корећи и богато и убого, што им на живе очи пропада најважнија после св. цркве тековина, нај јачи ступ на ком се држи ерпски народ. Но ми, који смо после Тебе остали, дужни смо свагда помишљати на Тебе, јер си Ти за нас живео и за нас радио. Ми се бојимо клетве твоје, јер би она тешка, за нас била. Ми поштујући сен Твоју, поштоваћемо и мисао Твоју, и молићемо се Богу, да нам помогне у овим тешким данима и да спасемо оно за што си Ти живео. Овострани српеки народ свагда је у својим духовним вођама, у својим Митрополитима и Натријарсима тражио заштитнике у свему оном, што ће штитити српску цркву и српску школу. Па као свагда, тако особито данас, с иуном и оиравданом надом гледа он данас у своју духовну иоглавицу, осниваоца Фонда Свешосавскога и великог добротвора сржке школе, да Ле још више полета даши народу свом и заједнички иорадгти, да се спасе српска народна школа, за коју си Ти, слављениче, живео и радио. Ти си за живота свог само за сриски народ живео, а српски народ данас не ће се

боље одужити праху Твом, него ако настави велико дело Твоје — обезбеђење и утврђење имена срнског. Без сржске цркве и без српске школе ми Твој аманеш исиуниши не можемо, без шога се Теби одужиши не можемо. Ту велику мисао Твоју разумела је и домовина Твоја, која Те данас прима у загрљај свој, и купи и последњи прах иеиела Твога, да га сачува у земљи својој уз претечу Твога, Доситеја — и ученика Твога, Даничића. Као што си Ти бесмртно дело иза себе оставио, тако и краљевина Србија данашњим даном учини бесмртно дело, — дело најистиније захвалности према своме великоме сину, према своме оцу нове српске књижевности. А ми сви, живи смо учесници тога захвалнога одзива, и сваки од нас, како може, одаје Ти пошту и захвалност. Па и ови ево малени Карловци — ова престоница патријарншје српске, где си се пре 90 година учио у тадањим њезиним школама, и где Те је неумрли Лукијан ирви гшзивао, да му песме народне бележиш, — ево ти Карловци, а на челу са српским патријархом Георгијем, данас се клањају великоме духу Твом, чине номен у славу преноса земаљских останака Твојих из далека краја у Отаџбину Твоју — и сви Ти из дна захвалнога срца свога са васколиким захвалним Српством довикују: Вечан Ти спомен, оче нове српске књнжевности, Слава Ти, Вуче Караџићу, Слава Ти и хвала Ти !!!

Пренос Вукових коетију. Ирвобитно је одређено било, да ће нам драгоцене Вукове кости етићи пред Карловце у прошли понедељак, у 3 / 4 5 часова после подне, те је спремљено бвло, да цело време, док се воз железнички буде приближавао Карловцима, овде боравио и полазио из Карловаца, звона звоне на свима храмовима Карловачким, а од Срба Карловачких да се драгоцене кости дочекају на станици и исирате достојном поштом пијетета оне благодарности, које Вуку дугујецело Српство. Нораспоред вожње се изменио. Иа и ако је Карловчанима било познато, да ће драгоцене кости стићи нред Карловце тек у Ј / 2 9 у вече, ипак се силан свет слегао на станици и иосле нодне, помишљајући зар, на какву смицалицу и