Српски сион

С тр. 718

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 43.

дашњу одлуку од 7. (19.) јула 1897. бр, М. 18. син. 13. уз повратак комуниката подноси свој предлог за одлуку ради решења питања о нравилном цроизнашању знамења часнога крста на грудима, које питање је потакао срп. прав. народни школскн савет поводом тим, што се у проиисаној школској књизи : „Нрва настава у вери за I. и II. разред основних школа од Н. Ђ. Вукићевића" о том питању друкчије учи; а друкчије у наредби епархијске конзисторије горњо-карловачке од 8. фебруара 1896., којом се прописује: „Наставни нлан за науку о вјери у неђељне и празничне дане." По саслушању предлога г. епископа горњо-карловачкога и на питање : како треба да се знаменујемо знаком часиога и животворнога крста ? одлучено је: У потпуној сугласности са осталим православним автокефалним дрквама, које сачињавају једну свету, саборну и апостолску цркву одговорити ово: Десном руком треба да чинимо крст, стављајући на чело три већа (прва) прста и да говоримо: Ео 1ША О тцл, За тим спустимо руку на нрса у истом виду и говоримо: и Окша. А одавде на десно раме говорећи: н 6к/Атаги> — иреносе&и уједно (руку) на лево (раме) А кад смо се ознаменовали овим свешим знаком крсша треба да завршимо овом речју : Л/иинк. Ово синодално решење о произнашању знамења часнога крста, као за целу овопредеону автокефалну нравославну српску цркву обавезно, саопћити знања, унрављања и даље обавезне обзнане ради не само срп. прав. нар. школском савету, него и архиди.јецезанској и осталим овом св. Синоду подручшш епархијским конзисторијама, управи овд. прав. срп. богословскога училиипа и најпосле патронатима срп. вел. гимназија у Карловцима и у Новом Саду с тим, да се овим начин произнашања часнога крста, како учи књнжица: „Прва настава у вери за I. и II. разред" од Н. X. Вукићевића уништава и ван крепости ставља. Разлози. У прописаној школској књижици : „Прва насгава у вери за I. и II. разред основних школа од Николе Ђ. Вукићевића" стоји

о том, како се ваља прекрстити, ово: „тако уједно састављена ирва три прста десне руке ставити ваља најпре на чело и рећи: „ко ил1А Оца", за тим принети их вал>а на сред трбуха и рећи: „и ОћЈнл; носле тога пренети их ваља на десну страну прсију к рамену и речи: „и свдтагш и на послетку пренети их ваља исто тако на леву страну прсију и рећи : „Д<иинк." У „Наставном плану за науку о вјери", нак што га је прописала епархијска конзисторија горњокарловачка наредбом својом од 8. фебруара 1896. бр. 54. за ваншколску младеж, а за недељне и празничне дане, пише о том истом питању ово: ,,Код произнашања часнога крста ваља пазити, да код ријечи: „ко илја Отца" буде правилно склопљена рука на челу, код: „и Омна" на утроби; акод: „и ОвАтаги)" на десној страни, а код: на лијевој страни груди.." Горња два несугласна начина произнашања часнога крста на прсима били су узроком, да се управа срп. женске учитељске школе карловачке обратила срп. прав. нар. школском савету, а школски савет овом светом архијерејском синоду ради авторитативне одлуке. Узевши на решење ово питање св. синод православне српске митрополије карловачке, као највиши нредставник православне цркве у земљама круне св. Стевана, стојећи у нуној сугласности и живећи у јединству вере са осталим нравославним автокефалним црквама, које сачињавају једну свету, саборну и апостолску цркву, и обзиром на то, што је ово питање мредмеш вере, нашао је означити за једино прави темељ решењу овамо односну садржину символичних књига католичанске и апостолске цркве источне. У символичној пак књизи: „'ОрО-обо^од ојлоАоуис ттјб таотггад ттјс; хаФо^хгјд иа1 сотоатоХсхтјд еххХгјасад тујј ауатоХсхтјд". (Православное Исповћдаше каеолическо!! и Апостолско& Церкви восточнои) од Петра Могиле (| 1647), кијевскога митрополита на нитање: како треба да се знаменујемо знаком часнога и животворнога крста стоји одговор: „Десном руком треба да чиниш крст стављајући на чело три већа (нрва) прста и да говориш; ,,ко има О тцд. И за тим спусти руку на прса у истом виду и говори :