Српски сион

бр . 43.

„СРПСКИ

сион.

и Оћшл. А одавде на десно раме говорећи: и О катлпџ преносећи уједно (руку) на лево. А кад си се ознаменовао овим светим знаком крста треба да завршиш овом речју: Л(иинћ." Овом сходно је донесена горња одлука. Из овога се види, како се ваља ирекрстити, а да се не огрешимо о науку своје свете цркве. Према том је јасно, да овај начин, како се прописује у споменутој школској књижици; Прва настава у вери за I. и II. разред, није правилан ни православан, јер се не слаже са опште-црквеном науком православне вере о том. А наука опште васељенске православне цркве та је, да се знамењем часнога крста исповеда и изражава шајна св. Тројице: Оца, Сина и Духа светога; а амин, као реч потврде не може бити сасшавним делом знамења часнога крста, јер не спада у састав и садржину саме тајне, која се у крсту изражава. Ово потврђује и света заповед, коју је сам Господ дао свима својин вернима говорећи: „Креститес /Л во и / ма Отца и Окша и ОкАтагш (Мат. 28. 19-); а види се то и из примера самих св. Апостола, који су молећи себи и другима милост Божју, призивали „влапџдатк Господа нашсгш 1ис8са Хрјста и дк>вк1 Бога и Отца и овцнни ОвАтаги) Д^а. . .." (2. Кор. 13., 13.) А најпосле потвр!јују то и древна сведочанства многих св. отаца, као св. Јефрема Сирина: „ма куд ишао, пре свега знаменуј себе у име Оца и Сина и Светога Духа. ..." (Бе рапорИа) Услед свега овде изложенога морао се укинути и ван крепости ставити начин произнашања часнога крста, ккко учи књижица В 11рва настава у вери за I. и II. разред од Н. Ђ. Букићевића" и одлучити, да се знак часнога крста има произносити онако, како уче символичне књиге нравославне цркве и како је и у овој одлуци изречено и прописано.* Георгије с. р. Патријарх. * Ова одлука начелне важности достављена је и срп. нрав. нар. Школском Савету, управи овд. Богосжвског Училигита и Патропатима нашпх Гимнавија у Карловдима и Н. Саду уз сходан допис.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Организациони штатут* правоелавне романеке цркве у Угарској и Ердељу. МИ ФРАЊА ЈОСИФ 11РВИ Божјом милошЂу цар аустријски, краљ чешки и т. д. и апостолски краљ угарски. Краљевски поздрав свима, којих се ова ствар сада тиче, или којих ће се у будуће тидати. По што се по §. 2. законског чланка 9-ог од године 1868.: за нравославне Романе установљена самосталиа, са српском равиоправна митроиолија, као и нодизање ердељске православне еиискоггаје на архијепископију узаконило; По што су по §. 3. истог законског чланка: православни вероисповедници уз одвојење на две једно од друге независне црквгне обласги властни, да црквене, школске и на ове односне закладне послове своје, у границама земаљских закона сваки засебно и на њиховим црквеиим скуповима, који се уз пријаву дотичног митрополита Нами ноднесену од времена иа време сазвати имају, самостално врше, уређују и у смислу па тим саборима донесених и од Нас потврђених правила путем својих органа рукују и управљају : У погледу извршења ових законских одредаба за уређење црквених, школских и на све односних закладних послова православне романске митрополије подастро Нам је Наш угарски министар богочасти и јавне наставе православним ромапским сабором, који је наређењем Нашим од 14. августа у Сибињ сазван, под насловом „Оргаиизациони штатут", доиесене следеће уредбе, наиме: За уводом, који о једноставности саставних делова црквене области раснравља: *) Миолимо, да I емо задовољити своје поштоване читаоде преводом овога штатута, који ое код нао често спомиње, а да ћемо њиме и ствари нашег автономног уређења нешто допринети. — Јављамо да ћемо донети у преводу и статут Ердељске рпмо-католичке автономије. Оба та превода отштампаће се онда у засебну књигу, која ће се моћи добити код Српоке Манастирске Штампарије по цени, коју ћемо у своје време јавити. Ур.