Српски сион

С тр . 72*.

„СРПСКИ СИОЊ*

Б р . 43

и велике „самозатаје," којом ее размеће, да би „121згав1 ка1;оИск1 роротГ з1и2Ш као сЈођаг х Иер ритјег ргауовЈаупот бте^епбкта". На тим примерима и историЈским доказима, најсигурнија и најистинитија бнће мера и оцена самопрегора хрватског римо-католичког свештенства. А ми ћемо, ево, из пантеона српских православних свештеника да изнесемо своје светле примере, и то не све, јер их све побројати у оквиру овога чланка и не можемо. ,,Ка1;оПск1 1л81;е! и С кипи капу и слушај еа гусала сриских славу српског православног свештенства. Слушај шта беседи бесни Фочић Мемед-ага. ,Док погубим иротомои Кико.чу Из лпјепа села Ритопека, Он пашује, а ја субашујеи.... Док погубпм иротоиопа Марка Из лпјепа села Остружиице, Он је паша, а ја сам субаша, Док ногубим до два игумана, Аџи-Ђеру и Аџи Рувима, Који знаду злато растапати И са њише ситне књиге писат', Нас дахпје цару опадати, Око себе рају сјетовати, Онп паше а ми субаше. . .. И погубим Аџи Мелентија Кој' је иш'о преко мора сињег. Те је влашку ћабу полазио Иак се узгред у Стамбол свратио, И од цара ферман излагао За стотину жутијех дуката, Да власима богомољу гради, Да је гради за седаш годпна, Начини је за годину дана, Ево има шест година дана Како зида покрај цркве куле, А у куле набавља џебану И по мраку топове привлачи; Видиш јолдаш, да се нечем нада! Знаш ли „Ка1оИск1 1дб1;е", не знали те јади, какви су ти светли примери, којима се ниједан народ нема да поноси. Зар ти оку подноси светлост тих великапа личног хринЉанског и нацијоналног самопрегора? А знаш ли, болан пани не био, за ироту Матију Непадови/м, за моп ДраговиЛа, иои ЉешевиЛа, ђакона Јована, игумана Иајсија и неизбројане још борце и мученике за „крст часни и слободу златну". Злаш ли за владике и све оне друге соколовецриогорске, са часним крстом у левици и јатаганом у десници, а у борби љиховој „за крст часни и слободу златну". Знаш ли за оне мученике Марчанске, којн падоше на муци и у самопрегору, а иод насиљем

учевности римо-католичких богослужбеншм? Знаш ли, море, из најновијег доба за архимандрита НиИифора ДучиИа и поп Ђогдана ЗимониИа. ? Ал' ћеш нам рећи, можда, тако је некад било а сад није. Тако је некад било код нас, али код тебе и твојих — никад. Тако је и сад код нас — не дао Бог згоде, да ти се докаже — али код тебе никад бити неће. Јер шта твоји неки ,самозатајци" умеју, па чине? Ено ти прошлих избора за земаљски сабор, ено ти Сјеничака па се поноси с њима. Ено ти лекције жупана Ковачевића у сабору изречене, пак је задени за клобук. Ено ти Пргомеља и Дишника — па нек вам је свима тамо на част. Гледим те, где бледиш и зелениш, но сејош кочиш и довикујеш: ал' смо учевнији од вас. Да ти је алал наука твоја и твојих! Наука., која по бунари тражи мајке Божје и залуђује неуки ( свет, и отвара механе, крај чудотвориих бунара. Џаба ти науке, која са предикаоница говори и глупости којекакве, а одушевљава „пук" какво ће да доноси проповеднику „лукно", плећке сирове а не суве и т. д.; на част ти наука, која тера из „редова" певачице у цркви, које су „непослушне" и т. д. А зар да споменемо науку и учевност, која је чинила чуда и иокоре, којих се историја човештва стиди и грози; која је српском православном народу и његовом свенггенству чинила насиља и градила неправду, коју Јеванђеље Христове љубави, истине и братства, не ће никад благословити, а којој је и данас највећи идеал папизам — а не Хришћанство. Можете ви бити учевнији колико хоћете, али никад не ћете заблистати у иројизму хришћанском и нацијоналном, као што сја српско православно свештенство у историји, и старој и најновијој. Не ћете никада имати ни св. Саве, ни хаџи-Рувима, ни игумапа Пајсија, протоиоиа ни пона — каквима се Српство ионосити може. А зашто не? Јер вас не веже с народом вашим крв и срце, јер нисте народно свештенство, јер су ваши идеали изван народа вашег, или бар сви морају служити идеалу рим-папског аисолутизма. И кад сте у некој привидној борби начела ма којих, сва је та борба подређепа једној цељи — папизму. А идеали, за које је гинуо српски православни свештеник и за које је увек спреман жртвовати све, заједно с народом својим, то су идеали хришћански, нацијонални: „крст часни и слобода златна". Борба за те идеале, и