Српски сион

Бр. 43

.СРПСКИ

С0ОН".

Стр. 725

за све што је с њима везано и сродно — историја је српског православног свештенства, од св. Саве до данас. И ви хоћете у ту Србпју у историјско светилиште тих идеала — да учите тамошње наше свештенство „самозатаји и муци"! Како вас није стид разметати се таком дрскошћу. Језујитизам је и највећој вичан. Не, не. Останите ви где сте. За вас је терен при изборима за земаљски сабор. Ту сте момци, да харангирате „нук" на онда, — у мишје рупе. Останите ви код Сјеничака, ту за вас роди лаворика. А где треба мушке и хришћанске „самозатаје" — ту вас никад није било, бар не у таком броју, да сте довољни за експорт и у друге земље. „Ма рартот рпјеб4о1и пе вјес1е иуџек уеИкаш §1гоко§' ро§;1ес1а 1 вгса Беопа XIII," вели „К. Тла *,". А кад га нема увек ни на папином престолу, каквих све нема под нрестолом! Да имамо простора прештампали би писмо* Др. ЈурјаЖерјавићажупникау Марији Бистрици своме једном сабрату, падасвет наш види како пише један велеучени жупник у Хрватској, те каква је учевност тога 121)гашка у Хрватској. Да смо пакосни као „К, 1лз(;", прештамнали би и „припослано" томе учевном жупнику, што му га писа овога лета у „Магос1шт ХоуЈпата" Мавро Гринвалд, па да се аЛ аси1о§ увери наш свет о самозагаји и „тис1" римокатоличког велеученог жупника. А зар је то једини егземилар?.. Но какви сте, да сте, ваша је то ствар, око „К. 1л§1;а ц . Нама ни у џен, ни из џепа. Али кад вас има таквих и градујираних, онда се бар не намећите другима као учитсљи. Могли би им бити и учитељи, али само у језујитизму. Али,јер Србин, без разлике, био у мантији или у кануту, језујитизам нрезире као губу — останите где сте. На другом терену би се сасушили брзо. Част римо-католичком свештенству, које част заслужује. Али не част, „К. Ј ј ." ; који не зна нохвалити своје, а да не погрди туђе. Образовање римо-католичког свештенства и његова у чевност истиче се рег ге§и1ат пред наше свештенство. Али у тој учевности, која се виндикује целом том свештенетву, има доста иеистине. Она се истиче на рачун нојединаца. Али ми зпамо, да у том свеиггенству има свакојаких, и с обзиром на учевност. А светлнх иримера учевности било је и има и у православпом * Ко.је су саопштиле детос „ИагоЛпе ЈЧоујае".

свештенству, иа и у Србији. Образовање целокупног свештеиства напредује и у Србији. Ако је заостало и за образовањем римо-католичког свештенства у Троједници, било је и узрока. Али, дај Боже мира -- постидети се неће наиретком својим ни у том правцу, као што се данас може Србија мерити и у ногледу пауке друге са Троједницом, па и за иојас је задевати. Да је Троједница ироживела векове у ноложају Србијииом, а Србија у положају Троједнице — е бре, мерила би се Србија с њоме и са учевногаћу свештенства. Но Србин уме џиновским кораком да коракне, кад му ора дође. Пазите, ви тамо око „К1лв1а", да вас не прескочи и са истинитом учевношћу свога свегатенства. Још једну. „Ка!.. К" рече и ово: М1 вто С1+,аИ 1 12ујевса ргауов1атп1ћ ппвтпага, о пјШоуот 1гис1и, с1а и атепкапвкЈт в1гапата рпуесЗи в 1 г отавие §гко-ка1о11ске Кивше \г ишје па ргауов1ау1је, аИ ве пјШот 1зги <1 пе ба иШ ро вугв 1 пШ ро вге<1$уша, а пШ ро ро&^уотпов!! ривроЛоћШ ва ка^оИсИт ппвитагвкуот". „К. Тлв!" заборавља, да мисијонарство иравославне Русије делује и у Азијским и А®риканским странама. Да ли тамо већег самопрегоревања иоказују римокатолички или православни мисијонари, о томе се је лако, и ако је смешно, прегшрати по удобним редакцијама. Част једнима и другима у нехришћанеком друштву. Није ни једнима лако. Мисијонарство и самопрегор су тако рећи синоними. Обоје приводе Христу и у толико им је обојпма част. „Как 1лв(," у томе нема никакве заслуге, као гато их не присвајамо ни себи. Обојици може нам бити право, да што вигае душа придолазе из незнабогаке таме у хришћанску светлост. Где је крајна светлост, којој ће им нотомци потећи, — оставимо времену да покаасе. Наше је убеђење, да је Св. Православље. Мисија нравославна руска у Американским странама није ради „вНотавшћ §гкока1оИск1ћ Кивта" тамогањих. Не; него и опет ради незнабожаца А ако ти Русини прелазе сад у Православље, пошто су се осетили слободни у располагању са својим душама и верском савегаћу, то је доказ, да су досад и они и њихови нретци у својој отаџбини били нод нским притиском, који им није дозвољавао слободу савести. Ослободивши се тога иритиска они постају оно што јесу а гато хоће да буду, а :пто су им иекада и праоци били. Ако при њиховом прелазу у Православље није требало но-