Српски сион

Б р . 44

.СРПСКИ СИОН."

('тр 741

затим у XVI. 13 , а у ХУП. веку већ је уведена у сва штампапа издања. 14 Така су ето историјска факта у ирошлости праксе грчке и руске дркве. На томе основу почива и формула у свим данашњим нашим требницима и ту ваља тражити почетак и извор њезин. Кад не би у питању нашем, како смо горе казали, стајало посреди ништа друго, било би и ово доста да нас убеди, да смо дужни држати се древношћу утврђеног устава у официјелној књизи Тиме, дакле, није ствар свршена. Уиијаши употребл>ују при крштењу скра^ену форМулу без речих „длтић". 15 То су нашли код Латина 16 иа тако мора да и код њих буде. Код нас није тако. Црква је наша начисто са тим питањем. Петар Могила одговорио је на латинско-унијатске приговоре архимаидрита Саковича овако: „ Кажеш да, кад свештеник облива дете водом или кад га ногружава у воду, — произноси трипут: „алшнк". Одговарам : то чинимо не • ради тога, што без трикратног произношења „ддишк" крштење не би било дејствително, него је то црква наредила за то, да се тиме јасније изрази и трикратно погружење и тројичност лица св. 'Гројице. Латинска форма крштења могла би имати сву силу и без речих „ едо" н „ашеи", али кад би свештеник с намером изоставио коју било од тих речи, смртно би сагрешио као преступник црквене уредбе (читај о томе ЗсгиРшит 8асегс1о1а1в ЂгсатаИ јо1. 26. Тгас1. 2 Раг. рггтае). Тако би сагрешио и наш свешшеиик, кад би с намером изосшавио шо шшо је усшановила св. црква." х1 Довде смо решили први део питања, а, сад ваља да одговоримо : ко је дужаи да изговара реч „алпшћ"? . Православно исиоведање вере кашоличанске и аиосшолске цркве исшочне ", у одговору на 102. питање, каже: „. . . . свештеник изговара ове речи: во И/ иа Отца, алжнк. И Омна, ллшнћ. И скат<нч1> ал1инћ. („*1л1ннћ" треба да изговара кум.) 18 У грчком, 13 Чтен. вђ обгц. истор. и древн. 1860. г. к. II. отд. III., етр. 34. 14 ФиларетЂ (1ером): О нбхтђ елич. чиноп но кн. изд. нри перв. плти натр. М. 1875. г. стр. 26. 15 Требн. почаевек. стр. 21. " ЕНиа1. 8асгашеп4. стр. 17. " А19-од, стр. 15. 18 „Исиша", год. iii., стр. 264.

латинском и немачком тексту гласи то место: „г1<д то оуо[ха тоб Патрод ајлтју ха1 тоО ТиЗ арт^ - ха1 тоб ау[ои Нувб^ато^ (б ачађо-/о<; бф8(.Л81 терофгргсу 'ТО а|17]У') — 1п потте Ракпб Атеп. Е1 ЕШј. Атеп. Е1 ЗрЈпШв Вапс^. Атеп. (Ко4а. 8и8сер1;ог, 81Уе раЈег 1и81пси8 гебропЛе!: Атеи.) — 1т Катеи с1ез Уа1ег8. Атеп! ипс1 с1е8 8 о 1 ш8. Атеи! ипс! с1ез ћеШ&еп Сге181е8. Атеп ! (Атеп ти88 (1ег ТаифаЉе ва^еп.)" 19 Објашњавање овако утврђенога правпла нашли смо у књизи архијеиискоиа Венијамина. Ту је речено: „Овде ваља, знати, да је трипут „алшнћ" наштампано у требнику изме!ђу лица св. Тро;ице, ради тога, да га произноси кум и присушни , који су сви скупа и при сваком погружењу дужни произносити „алшнк", за, знак, да исповедаЈу оно што се свршава, као што бива и код иострижења чтеца и иојца. . . Да се пак избегне мешање, боље је кад се у руским требницима та реч („алшнк") штампа другим масгилом трипут између лица пресвете Тројице, него ли кад се она отштамиа једним мастилом и једнаким словима са, оним божанским речима." 20 Све ово оиравдано је и ночива на јаком основу, који је положио још св. Кирил Александ2мјскг1. 2{ Остаје још у питању закључни додатак: Нкш^к и приснш, и во в^кки вФкмкх, алшнк. „Ако прем ове речи —• вели архијепискои Венијамин — нису Христове, но свепггеник, носле како је изрекао речи Христове, смије их придодати да њима означи своју жељу и молење, да благодат, саопштена у крштењу, пребуде на оном који се крсти у све векове. Оно четврто и завршно овде „алшнк" не односи се више ни на једно лице св. Тројице, него је само закључак довршенога молења". 22 и произноси га сам свешшеник. 23 Тиме је ето питање расправљено и дово.ђно мотивирани одговор гласи: иравославни свешшеник не смије иознашу формулу ироизносиши у скраЛеном облику, јер би шо била ирема обреду унијашском. — „Длшнк" у 19 ОрЗ-обо^о^ о|1сЛ о - јто , гг) ј хад-оХшуд хса атгоатоХштјд еххХујашд ттј5 ауагоХ™т)5, стр. 166. 20 Новаа Скрижалв, гл. VI. § 15. стр. 357. 21 Толк. на 12 гл. Ев. Јоанна. 23 Новал Скрижалв, гл. VI. § 16. стр. 357.—358. 28 К. Николбскш : Нособ. кђ изуч. уст. богосл. прав. цер. стр. 632 ; II. СилБченковЂ: Прак. рук. при отпр. прпход. треб -б, стр. 16.; С. В. Булгаковг: Прак. рук. кђ совер. богослуж. прав. цер., стр. 106,