Српски сион
Бр. 45.
затражено од љега у стварп тужбе проте Ђорђа Влаховића због накнаде штоларних ирихода. — Стављен је ван крепосги закључак црквене општпне у Тпса Св. Мик.тушу, којим је она снизила своле свештенпку плату са 700 на 500 фор. годишње, п упућена је пста црквена општина да до решења тога питања по на то позваниж факторнма има издаватн своме свештенпку плату у досад издаваном му износу. — Решено је да се од 1. новембра 1897. има свештенпк у Соки плаћати са 400 фор. годпшње у иовцу. — Упућена је срп. прав. црквена општина у Фењу, да има водити бригу о томе, да се тамошњем свештенпку ставе на расположење за свако литургично богослужење потребне мупросфоре; уједно је позвана пста црквена општпна, да се изјаснп на потражпвање јеромонаха Самуила Поновића ради накнаде огрева и писаћег прибора за вођење парохијског звања. — Одобрени су најамни уговори, што пх је склопила црквена општина у Вел Бечкереку у предмету издавања под најам некпх просторија у црквено-општинским кућама бр. 602 и 1507/10. Дозвољена је срп. прав. црквеној ошптпнп у Дињашу конверзпја зајма од 8000 фор. осигураног на тамошњој цркв. општинској земљи, који бн се имао амортизовати у годишњим оброцима течајем педесет година. — Упућена је црквена општина у Меленцпма, да у даном јој року обави избор деловође. — Издана је на изјашњење надлежном окружном проти тужба црквене општине Башахпдске због прекомерно узиманог цротопрезвитерског процента. (Митрополитски Црквени Савет) сазван је у своје седнпце за 11. (23.) новембар. (Др. Јован Туроман) нрофесор на Велпкој ТПколп у Београду сгав .Ђен је у стање мира, којом прнликом је одликован орденом св. Саве П. стеиена. (За ректора Белике Школе) у Београду изабрао је академскн савет исте школе Дра Војислава ЂакиЛа, на место Јована Жз 7 јовића, који је дао оставку.. (Раопио свештенству Скопл,анске Митрополије.) Као што јавља „Царигр. Гласник" упутно је адмпнпстратор Скопљанске мптрополпје г. Архимандрит Фирмилијан на подручне скружне протопрезвптере овај распис (окружницу): „Дошавши на управу Скопљанске Мптрополије, ја сам дошао у здравље, част и славу нашег моћног Цара и Госнодара Љ. Ц. В. Султана, за чије се здравље и величину искрено Богу молим, да помоћу царскпх власти: живим и радим, трудим се и бринем за наше добро, срећу и напредак. Као православном свештенику и админисгратору Скопљанске Митрополије мени је нарочито иоверено старање о нашој светој цркви и свештен-
СИОН." Стр. 7л9.
ству, о пгколама п учитељима, и ја. нећу никада жалитп никаква труда, да мојој светој дужности тачно одговорнм. Но, да бпх у овоме успео мени је потребна братска помоћ све браће свештеника. Та помоћ састоји се у томе: да сваки брат свештеник свагда буде на своме послу тачан и уредан, побожан и кротак, као што то наређују и свети канони н црквена правила. Због тога наређујем: 1. Да свештенство тачно и . редно врши црквено правило у храмовима Божјим и домовпма хришћанским; 2. Свештенпчки чин строго захтева, ла сваки свештеник свагда буде чист и иристојно одевен, и за то је сваки свештеник дужан, да пазн како на чпстоћу свога тела тако и на своје прпстојно одело; 3. Да строго пази на свој живот п понашање, како у дому своме тако и у парохији; 4. Да се са учитељима лепо слаже и братскп иотпомаже живећи у жиру и љубави. 5. Да се нико од свештеника не усуђује, да неразведену жену од мужа венчава за другога чо века. Овај распис изволпте, господине прото, саопштити иодручном вам свештенству на потпис, а наређујемо вам, да строго пазите на пзвршење овде нзложених наредаба. Браћа свештенпци наћн ће у менп свагда доброг искреног брата и пријатеља, али дужност налаже: да се добрн свештеницн п одлпкују, а криви и лоши казне. Ви ћете ми, ГоСподине Прото, у што краћем року поднети тачан извештај за ваш делокруг. У томе пзвештају мора бити: 1. Име и презиме, и године старости свакога свештеника; 2. Свештеникове способности и владање. 3. Иие парохије и колико домова има? 4. Има ли парохпја цркву? 5. Има лп црква све црквене утвари? 6. Ко је цркву нодигао и кад, и има ли каквих старпна н знаменптости? 7. Има ли црква пмања, колико и каквог? (Утецај школе е штампе на васпитање.) Професор АНгеД СоиШее у једној темн, која носи наслов: Како утиче школа и штамна на васпитање омладине? долази до ових закључака : Главиаје погрешка нашег научнога система та, што се одвише цени интелектуално и рационално образовање, коме се велика вредност полаже за развнтак етичкога образовања. Запамтити чињениц«, имена п године, не значи још дати духу мислп ц осећања, која ће