Српски сион
Стр. 774
„СРПСКИ
сион и .
Б р . 46.
Ето тако би имало бити то „чинопоследовање" за предбрачни испит. Ми смо уверени, да и неки наши свештениди свршују испит или сасвим овако или са неком изменом па за то и мећу на себе епитрахиљ. „Чинопоследовање" прошојереја Поиова а и оно оца Сиљченкова није црква православна санкцијонисала, није дозволила да уђе у општу употребу, па за то није му ни у требнику месша устушла. А да је тако уверава нас и професор историјско-филолошког института и магистер богословије Хојнацки, који каже: „има још обичај у неким крајевима да се свршују тако звана иредбрачна „просватанш", на која неретко позивају и свештенике, па том приликом свршују они и нека особита последовања сасвим неиознаша у усшаву (упореди писма из пастир. богословља протојер. Е. Попова ч Ш. стр. 81.). Но то је ради тога нарочито и прошивно усшаву, — а ако би се баш морало што при томе свршити, нека се не свршава ништа друго осим простог молебна за здравље, без сваког сувишног умешања и доиуњавања, да се не саблажњују верни нарушавањем чина црквенога." 5 Тако је. А сад да видимо има ли разлога који ће да оправдају становиште ово? Блажене усиомене пашријарх сржки Герман узео је ствар овако: „три су, унраво рећи, четири чињенице, које брак —- односно женидбу и удадбу — сачињавају; а те су: исииш, навештај, обручење и венчање. Узимајући ствар са чисто црквеног гледишта, прве две су чињенице приуготовљајуће, трећа утврђавајућа, а четврта закључавајућа брак; и тек само последње две спадају у категорију духовну, таинствену, прве пак две никако. . . Испит је „ехсамен" и ништа више, и бива свагда ван цркве без љолитве, без благословења. . . Обручење је пак сасвим нешто друго, а ово не ваља мешати са испитом. Обручење није тек проста изјава — заветовање — већ је узајамно обећање — заветовање — будућега брака. молитвама и благословењем утврђено, и бива у травилу у цркви, као и венчање. . . С тога је и обручењу, а не испиту. давала црква свагда, па даје и данас апроксимативни брака карактер, и по томе је и изгледало као нека тајна, никако пак испит; те с тога у ко: ■.» Прак. руков. длл оваш,ен, служ. при совер. св. таин. Отд, IX. § 71. стр. 39,
лико испит нема никаквих последица правних, нити грађанских, нити каноничних, у толико обручење има и једних и других. Напоследку следи отуда још и то, да исииш има биши иросш од сваке церемоније црквене. Ово носледње изречено приметих за то, што се но где који страна и код нас налазе свештеници, који испит младенаца под еттрахиљом и у одежди предузимају и свршавају. Приликом исиита бивају обично код нас, и то на више места и узајамна горња обећања — заветовања — преговори и уговори, односећи се на будуће по већој части материјално стање желећих у брак ступити. Где дакле тога има, и где се све то сврипг и углави, ту је, истина Бог, и обручоње; но обручење грађанско, које прква разликује од обручења свога, што га је у уставу своме (види требник) прописала, и које места има и имати може не за испитом одмах, много мање са испитом заједно, но тек после навештаја, — ако овај нијемеђу тим надлежно одпуштен, — итојединоизобзираважних иоследица, више каноничних него грађанских." 6 Одговор, дакле, на стављено питање овакав је : у цркви нашој нема „чиноиоследовања зи иредбрачни исииш, јер нема ни иотребе за шо, иа, ио шоме, греше они свешшеници, који мешају исаиш са обручењем, меИу на себе еигтрахиљ и чишају неке молитве. 6 „Беседа" 1868. г. број 35. стр. 275. -277.
Епархијека скупштина у Вршду. Скупштина је одржана 30. октобра о. г. Пошто је у скупштину допраћен на то изаслатом депутацијом високопреосвештени господин епископ Гаврило Змејановић , отворио је исти скушптину подужим говором, ког још немамо у автентичном тексту. За иотпредседника изабран је Др. Паја МарјановиЛ, за иеровође парох Димитрије Шајић и учитељ Мита Клицин. Високоиреосвештени епископ именовао је потпредседником конзисторије впреч. г. протопрезвитера Вршачког Александра Стојадиновића, те изјавио, да ради слабога здравља не може даље председавати скупгатини и удалио се из скупштинске дворнице. По одласку високонреосв г. епископа заузео је председничко место потпредседник Др. Марјановић. По иредлогу члана скунштине Павла Јовановића усвојен је овај дневни ред: