Српски сион

Б р . 46

„СРПСКИ СИОБ."

Стр. 773

старокатоличке општине који је доста дирљиво иричао из историје љепог постапка и тешког живота. Понгго се прочитао брзојав од проФесора БункоФера, који тек нгго се одрскао Рима и сједипио са Старокатолицима, завршен је овај доста дуги, али веома ЖИВИ скуп (Наставаће се.) Одговор на питања из паетирске пракее. РсФерат јереја Светоз4 )а Грубача. II. „Дма ли у цркви нашој „чиноиоследо■ вање" за иредбрачни испиш? Ако пема, греше ли они свешшеници који чишају неке молитве и свршују испиш у епитрахиљу Р а Цел је предбрачног испита: „да ее може добити уверење, да постоје сви предуслови, који се захтевају за законити брак и да нема никаквих брачних сметња; другим речма, да се добије уверење, да< дотични могу у свему по закону слупити у брак, заведен је у цркви предбрачни испит (ехатеп вропбогит)." 1 При такој интенцији ми сви добро знамо каке су дужности наше при свршавању иредбрачног испита, а има и нозитивних инструкција, које нас на то упућује. 2 У иитању је, дакле. само церемонија испита, и кад то питање решимо решићемо и нашу тему. У руској цркви може се и данас наћи помесна пракса, да се благосиљају младенци пре обручења и венчања. Благослов тај зове се тамо „просватате." Порецак „чипопоследова ња" није стално утврђен па за то није у Т. ебнику ни отштампан. Све што се зна о томе почива само на усменом нредању и није строго обвезно. Отад Сиљченков пише овако: „Еад призову свештеника да благослови жениха и невесту, или на т. з. „просватанте." тада се може свршити молитвословље орим редом : Метнув на се еиишрахиљ, свештеник трииут благослови ириклоњене и понешто сближене главе жениха и невесте и даје свакоме у руку но једну свећу. После обичног „возгласа" пева се: ЦаркЈ небеснкш , . . . за тим произноси се кратка сугуба ,,јектенија," за здравље же1 Др. II. Милаш: Прав. дркв. право, § 154. стр. 511. 2 Исто, стр. 641 — 642.: Руч. св ш. књига Митрополи та Михајла, стр. 98. —109.; „Срц. Сион," год. II. Орој 23. стр. 368 —371.

ниха и невесте и за родитеље њихове који су их васпитали. Даље чита се молитва у којој со моли за сретан свршетак отночетога (брачнога) дела. Та молитва може да буде иста она што је отнпампана на почетку еванђеља (еванђеље овде узима се, назначено ради цркв. нотребе): Господи 1исбсе Христе Окшд едиио« роднкш . . . к њој доцаје се „возглас": акш Тк1 еси клдг0сл0к/1ааи и оскацјдаи скАческаА... На кратком отпусту могу се узети и свети парохијского храма. При другом пак благосиљању, или на т. з. „обручењу", могу се ионовити исте ове молитве или се додаје још к њима појање покајних тропара: ПолшлВи нлсх, Госиоди, иолш/\8н насх. . . који ће бити место молитве на отпочето дело, већ и тако сада близо своме крају" 3 Довде говорио је отац Сиљченков доста ироблематично ослањајућ се на настирска нисма протојереја Попова, па онда примећује: . . . „поредак благосиљања, узет из књиге протојереја ЈЕвг. Поиова , вероватно употребљује се у крајевима њему познатима, но у другим местима благосиљање бива само једанцут и у онаком поретку каки смо ми себи дозволили овде привести, држећи, да боље одговара цели, но томе, што молитва, која се овде чита, јасно показује на оно дело ради кога молимо благослов божји." Ево и тога поретка. „По доласку свештеника у кућу невесте. ради благослова — вели отац Сиљченков — жених и невеста стану близо један до другога ; свештеник, узев на себе еиитрахиљ и сгавши испред њих пред иконама, отпочне: Елагосло* кжх Вогх нашх. . . иа онда чита (сам или ко од присутних) Царк> некеснкш. . . и друге ночетне молитве, за тим, по „возгласу" на От е наша, тропаре: Полшлби насх, Госноди, нолшл8и насх. . . после тога сам свештеник чита прву молитву обручења: Божг к-кчнкш раз= стоацј У аса сокраккш кх соедннснп. . . (види у Требнику чин обручења) и. при речима: Оал1х клагослоки и ракк! ткоа с'| а (ил\кх), обратив се к жепиху и невести, благослови обоје истодобно оиштим благословењем. Потом, по свршетку молитве, чита се Достоино естх. . . и бива кратки отпуст на к-\јем жениху и невести даје крст ради целивања." 4 3 Писбм . по паст. Богосл. протојер. Евг. Попова ч. III. стр. 81. 4 II. СилвченковЂ: прак. рук. при отпр. приход. трсб-ђ стр. 72, — 73.