Српски сион

Бр. 4

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 771

Макед ије дошавши иредставник српског митроп лита Михаила, с писмом Његова Високонреосвештеиства, бивши директор српске богословије и гимназије у Скопљу архимандрит Иларион Весић, који се прошлог Ускрса лично подвргао свима опасностима у еиисконском питању у Скопљу; нарох посланичке цркве у Бечу протојереј А. В. Николајевски и два псаломшчика исте цркве; парох српске цркве у Бечу Михаило Мишић, најпосле псаломшчик иаше православне цркве у Карлсруу М. А Кедров, који је такоће дошао на копгрее — то би били сви православни, који су били па Конгресу. Од њих се само четворица; епископ Никанор, архимандрит Илариои, А. А. Кирје.јев и А. И. Иоповицки истакоше својим радом иа Конгресу, о чему ће бити спомена на своме месту. Не директног, али ипак врло корисног и значајног удела узео је и у овом, као и у свима осталим старокатоличким конгресима, учени иснитивач и неуморни преводилац наших богослужбених књига на немачки језик, парох наше посланичке цркве у Берлину А. II. Маљцев. И у Келну, Луцерну, Ротердаму јављао се сваки пут с каковим својим издањем на немачком језику, па тако је и у Беч донео неколико примерака недавно изданог четвртог тома свога превода богослужбених књига, те их у згодним приликама раздавао сад овом сад оном члану конгреса или коме од његових гостију, који су заузимали виђеније место у својим црквама. Јам сам и неочекивано, осим обичног поздрава, држао на конгресу и један мали говор и учинио једну изјаву у току расправе. Цртајући прилике, које су ме изазвале да говорим, изнећу читаоцима, који иису лично упознати са старокатоличким конгресима, ироцедуру рада Бечког кон греса и његов садржај па ма то било сами у опћим цртама. Ко би хтео да чита подробнији извештај, наћи ће га у старокатоличком народном листу „АћкаШоНзсћез Уо1к8ћ1аи", бр. 37. и даље, који излази У Бечу. У вече истога дана, када сам се срео с поменутим земљацима, наиме 19. (31.) августа, беше прво упознавање између чланова конгреса, који су дошли са разних

страна, и између представиика аустријских Старокатолика и специјално Бечке старокатоличке општине. То беше у тако званој Вопасћегзаа1е и, врло угодној и, према сличним дворанама у Келну, Ротердаму, чак раскошној дворани. Ту се сабраше, изузевши немачког старокатоличког епископа Вебера, који се задржао у Кобленцу ради открића споменика, сви највиђенији иредставници СтарокатолЈј$са из Холандије, Немачке, Швајцарске, а понајвиите из Аустрије, па онда гости на конгресу из Енглеске, Америке, Италије, Немачке, свега до 200 људи. Домаћини овог претходног састанка беху по обичају нредседник и чланови месног одбора, који је принремао све, што је потребно за конгрее, а ирви говорник, који је поздравио све присугне — администратор (ВЈзШитзуегтеееег) аустријских Старокатолика Чех. У том ноздраву је указивао с особитим нагласком као на једну од иајважнијих сврха старокатоличког иокрета — за све тешње и тешње зближавање западне цркве са источном, — зближаваћ.е не на основу ронског потчињења једне цркве другој, него на основу тврдог исповедања и чувања учења васељенске пркве, а на основу живота у духу истине и љубави. Специјално од Бечке старокатоличке општине поздравили су конгрес: председник месног одбора Фајгенмилер и једна парохијанкиња гђа Новак.* Од прекрасних стихова, у којима је изразила свој поздрав скупу, аустријска цензура је ипак забранила две строФе, које се одкосе на Рим и његов лажан одношај према богооткривеној истини. Затим су говорили поздраве, које је наизменце прекидала вокална и инструментална музика, нредставник швајцарских Старокатолика, бивши председник Луцернског конгреса Филини, и после њега Фан-Тил, председник холандске семинарије у АмерсФорту, који је говорио у име холандског архиепископа Гула, који је такође био на конгресу. Када је Фан-Тил довршио свој говор, об* На том претходном скупу беху и неке парохијанкиње Бечке старокатоличке општине; тако исто управитељке старокатоличких добротворних задруга, а од Рускиња једна позната високоуважена сиисатељка, из вишег друштва -- госпођа Новикова, сестра генерал-лајтнанта А. А. Кирјејева.