Српски сион

Б р . 47

„СРПСКИ

жи њихове противности и, без уштрба по нацијоналне особине, да потиомогне очување мира и слоге међу народностима. То је за њ могуће благодарећи томе, што се он, према Христовој заповести, не меша у политику, него се напротив само о томе стара, да би истина све јаче и јаче сијала, да би љубав све више и више пламтела" (реФерент свештеник Товија). 4. „По својим догматима и дисциплини старокатоличка је црква куд и камо више, него данашња римска, једно с оним духом и оиом вером (181; ешз тН с!ет веГз1е ипс1 01аићеп), у каковима су Кирил и Методије ударили темељ словенским црквама. Кад би се дакле Словени католици оделили од Рима и основали од њега слободне, у дух"у својих апостола, цркве, то би био само повратак религијозном становишту (ш с!ет гоНд1б8еп б1апс1рипк1;е 4 ' оснивача словенских цркава. Повративши се духу и вери Кирила и Методија, Словени католици нашлч би уједно с тим изгубљену, историјски доказану везу с нравославним источним црквама" (реФерент — горе споменути свећеиик Пасавске опћине, лиценцијат Гец — 6ое1г). 5. Удаљен од сваке политике и сваке полптичке партије, стојећи једино и искључиво на земљишту религије, IV. интернацијонални старокатолички конгрес изјављује, да осуду и спаљење Јована Хуса и Јеронима Прашког, које је извршио Констански сабор, он осуђује, као меру некатоличку и нехришћанску. Даље изјављује, да Чеси имају ираво и религијозну дужност нристуиити осиивању нацијоналне цркве. која би одговарала старој католичкој цркви, и да, ирихвативши такав основ, они поступају сагласно са својим религијозним предањима" (реФерент проФесор Мишо — Шсћаис!, уредник Кеуие пИегпаИопа1е сЗе Тћео1о^1е). (Наставиће се.)

Епархијска скупштина у Новом Саду. > прошли четвртак одржана је скупштина епархије Бачке под председништвом високопреосвештеног госн. епископа Германа Оиач,и%а. Скупштина је текла по дневноме реду, што га је установио епархијски Административни

Одбор Бачки, и то овако : 1. Призивање св. Ду ха у саборној цркви Новосадској у 9 сати пре подне. 2. Састанак чланова епарх. скупштине под председништвом најстаријег члана у дворани „Матице Српске". 3. Избор изасланства, које ће Његово Високопреосвештенство госп. Епискоиа-Дијецезана у седницу позвати. 4. Отварање седнице. 5. Предаја веровница изабраних чланова. 6. Избор вериФикационог одбора. 7. Извештај вериФИК. одбора. 8. Конституисање скупштине: а) избор председника б) избор перовођа. 9. Извештаји : а) епарх. конзисторије б) епарх. административног одбора в) енарх. школског одбора. 10. Избор чланова за епарх. управу : а) на упражњена места у конзисторији б) на упражњена места у административном одбору в) на сва места у школском одбору. 11. Избор епарх. бележника. 12. Извештај епарх. конзисторпје, административног и школског одбора о свом пословнику. 13. Предлози енарх. административпог одбора за: а) Правила еиарх. Фонда. б) Пословник епарх. скунштине. в) Протумачење чл. \., VI., VII. и XI. Епарх. Уређења од 29. маја 1871. г) Креирање места ре®ерента за конзисторију и административни одбор. д) Зидање епископске резиденције. е) Представку на сабор ради распростирања одредбе чл. IV. Епарх. Уређења од 29. маја 1871. и § 126. Школ. Уредбе од 1872. и на проФ. колегије виших девојачких школа. 14. Предлози појединих чланова, који су председнику најмање за 24 сахата пре састана скупштине иоднели. 15. Изашиљање 4 члана ради оверовљења записника. 16.3атварање седнице; с том изменом, да се је на предлог пароха Божидара Поиовића нредмет нод 12 узео у претрес одмах после извештаја иод тачком 9. После свршеног нризивања св. Духа, а но 2 тачци дневног реда тога, заузео је, на састапку скупштинских чланова, председничко место најстарвји члан Стеван Чавић, те одмах предложио, да се изашље изасланство, које ће високонреосвештеног Дијецезана позвати и допрзтити у скупштину. Јован Михајловић учитељ у Ст. Бечеју предложи, да високопреосвештеног Дијецезана поздрави, при доласку Његову, протонрезвитер Јован Борота, чега се овај и примио, изјавив, да ће, ирема својој природи, бити врло кратак. Високонреосвештени Дијецезан г. епискон Герман буде при доласку свом ноздрављен од скупштинара и свију присутних устајањем са