Српски сион

Број 50.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 839.

рж, Живоинх." На другој страни, у првој рубрици под бр. 4. наведено је: „Еасмпкичк, па* /именачкЈи, тастх /иои." Дакле свакако подјесен 1837. оженио се пок. Петар Петровић ћерком пароха Меленачког, 15асилијевића, ио имену Маријом, и одмах је, још те јесени конзисторијално одређен за иомоћника тасту. Колико је иок. Петар у Падеју учитељевао, и да ли је из Падеја одмах у Бочар, и кадаје у Бочар за учитеља дошао — не знам; но како је почетком Новембра 1833. у Падеј за учитеља дошао, и како је већ у јесен 1837. као Бочарски учитељ за капелана своме тасту одређен био — излази, да ни у једном од наведених ме ста дуго учитељем био није, а вероватно, да осим речена два, још у другом каквом месту и није учитељевао. -—• У рукамамије и нека бележница пок. Петра; то је свеска од 4 листа обичне осмине. У тој свешчнци бележио је он: годину, месец, дан и сат кад је и који је зуб извадио. Но прва белешка гласи: „1837. ОктоВ(на 24. кх Н«д"к/т, вчггврткж дакае дУаконства данк — Њрк8, а 26. Окт. на С 1 . к<и. Ди/иитрТа: кторВ и носл-кдш«, као ДТаконх, 8 кадедраанои пмишкарскои Д(ркки, чнта^х ЛТтбргТн>. и Даклс: 2. Октобра 1837. био је конзисторијално одређен за сиомоћника своме тасту; у четвртак, 21. Октобра исте године био је рукоположен за ђакона; а увторник, 26. Октебра, на св. Димитрију исте године рукоиоложен је за презвитера. Под 3. бр. већ споменуте читуље спомиње се „ДрхТсрж 41акснл1х"; у првој рубрици на на другој страни под бр. 3. наведено је: г Ж&н8иаокичк, впкпк тшишварскТи, кои лн и р8= копоаожТо." Рукоположен је у Темишвару у у саборној цркви. Колико је у таста капеланисао — не знам. Но биће, да је одмах после смрти тастове умрво 9. Априла 1838. — дошао у Деску јер у „Радословљу породице Петровића" вели за свога оца Стевана, да је „4. Марта 1843. умрхо у месту Дески, гди се као Гостљ код Смна нашао." Како му отац, осим њега мушке деце имао није, то је пок. Петар тај син. Ту, у Десци затекла га је бурна, 1848. година. Дошао ми је до руку и један, и то 10-ти лист, неког протокала „т &Ко." У том протоколу бележио је он ствари и догађаје важне по

њега и његову иородицу, или баш и од опште важности. Тако је на том 10-ом листу оставио „Будућносг, и Потомству на Спомен" неке податке из народног иокрета од 1848.—9. год. Жали Бог што се цео тај протокол, или бар више листова његових сачували нису, те би можда, а и вероватно •— и више што-шга ин тог народног покрета чули и дознали. А његове речи, његов суд би нам — свакако — добро дошао, јер то беше строг судија, код кога не беше „лицбр-кнУ/л"; прочптао сам једну белешку његову, у којој је он изрекао дост оштар, па и неповољан суд о својима, — о Србима. У осталом и ово мало податка изнећу и штампаћу ако да Бог други иут, шат се нађе, које чисто зрнце, шат' се чује, што се још знало није. Ту, на том 10. листу, навео је, куд је ои са својима „ходио и бродио у време покрета, и то одђ 1. Февр /до Августа 1849. Године." Већи део тога времена провео је, које у Карловцима, које „у чктно /М /манастирВ ^опов!5". На том листу је и „Назначење оног Новца, који је у покрету имао и потрошијо". Пошто је навео, колико је он сам готова новца имао, колико је од кога добио, колико је за продате ствари нримио, и колико се и коме задужио, додаје и завршује: „свега дакле за време Покрета у Славу Ђа в о л ск у потрошио самт... .. 229 ф . 43 н. у Сребру." Своје „хођење и брођење" завршује: „У Хопову смо се задржали до 18. Авг. 1849. и овог дана опростивши се са светм Отцв1, вратимо се у Банатљ." — У Банат, али где у које место? да ли опет у Деску, одакле је избегао, или у које друго место? — Да то нитам, принуђава ме једна белешка његова, по којој је он био 16. Фебруара 1850. „у дскстб ОрослЈ /Иошб" (и опет у Банату.) Да ли је он из Хопова управо у Оросламош дошао, и колико се у Оросламошу бавио, п да ли је ту свештеничку службу вршио не знам. Год. 1850. Октобра 27-ог дошао је у Н. Св. Иван, да ли из Деске, или из Оросламоша не знам. Ту га је нашла и смрт, 14. Фебруара 1872. Ожењен је био — као што рекох — Маријом ћерком Живојииа Василијевића, пароха Меленачког, са којом је само једну кћер, Јелену, имао. (Свршиће се).