Српски сион

О тр . 838.

„СРП СКИ СИОН."

Б р . 50.

вића као камердЈнерЂ, и о свом1> трошку издржавао ме је са одећом-в и квартиромг и препитантемЂ. -— Стунимх дакле одма у нормалну млађу классу, нри учитељу Лазару Груићу, родомћ из Парабућа. Обе классе Нормалне Србске за 2 године свршимЂ, и сђ концемЂ године 1823. о вакацГи ношл-ћтме СтрБ1ЦЂ св Ђ окомђ Вукајловићемгв, кој е тада Богословхго свршио и у Вуковар враћао, у Винковце, гди самЂ код гдина Баумајера, Ј >сиФа МЈхаиловића за 1. Годинуобв!талигце и препиташе имао, и најстарију классу гЉмачку Оћег8с1ш1е посћћавао, о чемЂ види свидЗзтелство школско. — 1824. Мца Септ. вратим се у Карловце и ту дођемЂ у другу Гимнашлину классу, при проФесору Павлу Јоановићу, у посл-ћдству поставшемЂ Митропол1ту Београдском. — Треће классе проФесорЂ мој 6 б 10 Тома В оиновичб , IV. Лукић^ Васа, V. и VI. классе Глигорије Лазићт, и Јаша Герчић скупа и д1ректортв. — 1829. свршимх Гимназхумг. и те исте есени стуиимЂ у Богослов1го, у кошп учитељи 6 б 1 ли су: Евгеније Јоанновић, друге године опета реченБш и Арсеније Стојковићт>; треће године: Јеротије Мутибарићг. и оба речени. — 1832. изиђемв из Богословије, ирођемг. се по Фрушкои Гори, ио МанастБгри, у коима самв обБтчно сваке 1 'одипе време вакација провео и кад се исте Годипе вратим дома добијем од ДГректора Г. Луке Кенгелца Асигнацим нод 22. окт. 1833. у недћлго, а 25. у среду дођем у Падеи прелвитисе за учитеља, а 4. Ноем. у Субботу иреселимсе са свимт.." Држим, да ће те занимати, драги читаоче, ако ти наведем, каква му, као учител.у, беше нлата. „Овде е тада (т. ј. у Падсју) учитељска плата бвгла: 1. Од обштества 110 в. в. „ спаилука 50 „ „ цркве 10 „

2. Кибли жита 3. „ ечма 4. Фунти соли „ свећа 1 Фат дрва

170 ф. 30 Ме1г. 12 „ 30 12 1

500 снопа трске или 6 Фати сламе и 2 ланца зем.:гћ." Овде свршује његова автобио^раФија, од које ми само три листића обичне осмине до руку дођоше. Које и какове је науке пок. Петар Петровић

учио и свршио — чусмо већ од њега самога; но сумње нема, да би вредно било знати, како је он те науке савршавао и свршио. На то би нам питање његове сведоџбе одговорити могле, које је он — свакако — све сачувао и као свештеник их код себе имао, јер чусмо и видесмо, како нас у својој автобиограФији упућује на једну своју школску сведоџбу. И ако његових школских сведоџаба при руци немам : ииак рећи могу и смем, да је пок. Петар вредан и марљив ђак био и добро се учио. Да то рећи, да то тврдити смем, даје ми основа и разлога то, пгго га је његов стриц о свом трошку школовао; чега му стриц — свакако — не би чинио, да је пок, Петар рђав ђак био и лоше се учио. За то ми даје основа и разлога даље још и то, што претностављена му старешина, окружни иротоиоп сведочи, да он беше човек „чувен са разборитости", да он беше свештеник одличне „снособности"; а разборитост и одлична способност нретноставља вредна ђака, добра ученика. Но да наставимо живот пок. Иетра Петровића; да видимо, куд је из Падеја отишао, и шта је носле с њиме било. На то нам питање даје одговора ова сведоџба: „Да клирТка Њтрх Њтрокича, Д'ктконастдк= ника Бочарск'|И во днешне.их низ8назначе= но/их заскданТи КонсТсторУаанодгл, ГдинВ па= ро^8 Жшначко/и8, Живоинб ЕасТаТекичк за сполЈОфннка и>|Ц)&д'клеих естћ, омг/. свид-ктел' СТК810. Мх ТелтшкарФ изх заскд. КонсТсторТаа* наги) дне 2=цј 8=криа 1837. торжес гкоканнапм. Издано чрезх ПротодТакона А\ . II. Вл^ТаТана Кжгслца с. р. : Закал г. КонсТстор. НотарТа" Из сведоџбе ове дознајемо, да је пок. Петар Петровић иод јесен 1837. год. био учитељ Бочарски (место, као и Падеј, у Банату), и да је у конзистор. седници епархије Темишварске, одржано.ј 2. Октобра 1837. одређен за помоћника пароху Меленачком, Жавојину Василијевићу. У рукама ми је читуља пок. Иетра Петровића; то је дугачка и узана артија, половина табака, но не дуашм, него но преко пресечен. На половини прве стране те артије наводе се под бројевима имена умрлих; цела друга страна (дужом) подељена је на три рубрике: 1. „Кто и что к"к' ; (т. ј. умрли); 2. „Когда н гд г к родиса" и 3. „Когда и гд'к оу /ире." На ирвој страни под бр. 4. наведен је