Српски сион

С тр . 834.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

слави, а које иочетак гласи овако: „Ходите људи, да се поклонимо триличноме божанству, Сину у Оду, са светим Духом . ." (Стихира на ,, Олавд и нкш'к" и то на „Господи возДа су наши „Духови" тај „тројичан дан" казује и немачки нревод, коме се тај дан, н одиосно тај празник назива: „Ит^Гез!;-', а | а то је празник „Духова". Казује то и превод на мафарском језику, где се тај дан и празник назива: „Рипкб8{ парја" ; а то су и. опет наши „Духови". Ако већ наши срнски назарени у „празнику тројична дне" не могу и неће да впде наших „Духова," али се Је чудити, да немачки и ма|арски назарени не ће ништа да знаду о том великом празнику хрпшћанском, кад се у њиховом преводу св. писма „тројичан дан" назива баш оним истим именом, којпм се код њихових сународника тај хришћански празник назива. Но да баш и наши српски назарени знати и уверени бити могу, да је „тројичан дан" празник, који св наша правосл. црква под именом „празника силаска св. Духа," или „Духова -1 прославља — ево доказа. Сиазив једном приликом у мене св. иисмо са упоредним (парарелним) местима неки се од овдашњих назарена похвали, да имају и они таково св. писмо „с дитацијама"; те аке не знају, а ради би били знати, какав је н чији је то „празник тројична дне": онда "ће их те „цитације" томе научити. У „Делима аиостолским" у глави 20-тој, а стиху 16-ом крај назива „тро.јичан дан" — „цитација" упућена на „Дела аиостолска" главу 2-го стих 1-ви Па да прочитамо како тај 1., тако и следећа 3 стиха те 2. главе: „II кад су наврши недесет дана бијаху заједно сви аностоли једнодушно. И у једаниут постаде хука с неба, као духање силнога ветра, и начуни сву кућу, где сеђаху; и иоказаше им се раздељени језици, као огњени; и седе но један на свакога од њих. И наиунише се сви Духа светога, и стадоше сви говорити другијем језицима, као што им Дух даваше, те говораху." Иразник „тројична дне% који се у „Делима аиостолским" гл. 20. ст. 16 спомиње, описује се у прва четири стиха. 2. гпаве исте књиге; а у тим се стиховима — као чусмо — оиисује „Силазак светога Духа" на

апостоле у виду „огњених језика". А то је догађај из живота првих дана цркве Христове, а који догађај слави св. наша мати црква о нразнику „Силаска св. Духа", или „празнику Духова."' „Празник тројична дне" је дакле, „празник силаска св. Духа." Ето нам јасна и громогласна доказа из св. писма, да је у првим данима цркве Христове било празника, или бар да је био један празник, празник силаска св. Духа". Рекосмо већ, ца би нам доста било, да на основу св. писма нокажемо и докажемо, да је у првим вековима цриве Христове био ма само и један празник, па да се увиди и призна лажност назаренског учења о томе, да у цркви Христовој празника бити не сме, те ни било није. Но ми ћемо иоћи још даље, те ћемо иоказати и доказати, да је морао постојати у цркви Христовој још један празник. Чусмо већ, да је Дух свети у виду „огњених језика" сишао на апостоле, „кад се наврши педесет дана". Питање је сад; од када се „навршило педесет дана"? какав је важан догафај служио као граница, или као полазна тачка при рачунању времена тога? На то питање не налазимо одговора у другој глави Дела аностолских"; али га налазимо у првој глави исте књиге: „Пред ксјима (т. ј. апостолима) и по страдању своме показао себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјему". (ст. 3.) И овде се, дакле, броје дани, те је набројано четрдесет дана; а ти дани започињу се бројати од онога дана када је Христос „по страдању своме показао себе жива апостолима, које изабра" (2.) А који је то дан'2 „А по вечеру суботном на освитак првога дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб. И гле земљ^ се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и ириступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. . А анђео одговарајући рече женама: не бојте се ви; јер знам, да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде, као што је казао. Ходите да видите место, где је лежао Господ. Па идите брже, те кажите ученицима његовим, да је устао из мртвих." (Мат. 28., 1, — 7.) „А кад би у вече онај први дан недеље, и врата бијаху затворена где се