Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 833.

га. Дух је, који човека оживотворава, а тело није од користи, реч еамо убија, а који речи обожавају само, ти духовно проиадају. Вера не треба да је само у речима, већ жива, у духу и истини, јер дух. који речнма дише, може једино живот човека задовољити. Бива ли све ово што рекосмо, то се онда можемо надати: а) да Ле вера Хрисшова једино иобеђиваши свеш и на даљс. А и која друга вера могла би задобити свет? Да ли застрашена и несносна религија Мојсијева, која, и ако о једном правом и истинитом Богу учи, ипак је све остало основано на људском уму. Време је њу већ давно избрисало и осудило! Сиасење више никада не ће ионнћи од Јудејаца. Или можда лажна слика Мухамедова, која вера, у место да дух човечји уздиже и освећује, она га на против тупи и везује ропским ланцима слепог сујеверја, те сласти и свако уживање баш одржава? 0! Ову ће време већ осудити и сбрисати! Или сањарије и мудрозање светских мудраца, који природу претварају у Бога, који хоће да створе Хришћанство без Христа, •— слику без душе — што је све плод њиховог болесног ума и фантазије, гадног самољубља ? 0! Ови нам копају и буше бунаре, у којима воде пема ! Хришћанство са њеним истинитим и божанственим начелима и опет ће победити и овај слободни либерализам, који се данас у свету одомаћио. Хрпшћанство ће и надаље служити човештву као извор вечнога живота. Наступиће најиосле и то време, када ће се прави богомољци молити и клањати Оцу духом и истином! С тога се крепимо, б) надом, да ће права и истинита вера Христова, да ће једина, света саборна и апостолска црква наша одржати победу над свима другим црквама, над сваком другом вером и учењем. Као год што су се у доба Христово — но сведочанству данашњег Јеванђеља препирали о месту где се ваља Богу молити, тако се исто у сва времена ноједине вероисповеди борнле о ово или оно своје начело, које се односи на спољну самоуираву, на форму и облик. Препирало се и пренире н данас још је ли вода у одводним судовима чистија п боља, или она, која непосредно тече са извора, на свака страна виче и тврди : „Овдеје Христос! л Ми, браћо, као иравославни Хришћани, имамо непосредне са нравог извора текућу воду жи-

вота: Јер је наша црква иравославна. А православном зове се с тога, што се у њој сачувала у целости и задржала до данашњег дана истинита и права вера. Но бива на жалост и код нас, да нам се извор тог нашег живота замути, да појединци напуштају тај прави и истинити извор, забораве своју св. православну веру, па траже да загасе жеђ своју на туђем, лажном не правом и нечистом извору. Јест, браћо моја иравославна, има и међу нама такових заблуделих синова, који мрак више љубе од светлости, који мутну и нечисту воду иретностављају чистој и свежој води; који прљавим судовима и лажној науци више верују, него своме чистом истинитом, јасном и бистром извору вечног живота. 11а да ли се црква нравославна чега бојати мора? Историја, та учитељица живота, даје нам на то одлучног одговора : Не! Јер било је и биће одметника, било је и биће јереси свакојаких, било је и биће борбе светских власти са духовним светом, било је и биће покушаја претапања, али све то ништа не иомаже, јер светлост побеђује мрак, истина надвлаћује лаж. За то ви, браћо, који сте верни и одани синови свете наше иравославне цркве, не малакшите, не двоумите. Већ нристуиајте одано и од сада нашем чистом и истини гом извору! Крепећи се Срби са тог извора, ето, и држали се кроз толика тешка и бурна времена. Наша је вера само онај извор, са кога тече живот вечни. Чувајте тај извор — веру вашу! Кад год сте жедни пристуиајте са нравом искреном побожношћу томе извору, те крепећи се и снажећи се водом са вашег извора, старајте се и паштите се, да се тако снажни, чврсти и крепки одржите до последњег издисаја вашег. Амин!

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикиђ парох. (Наставак.) У старославенском преводу „тројичан дан" назива се; „денћ ПАТћдесдтмкж" „Тројичан дан" је, дакле, иразник, који се црквеним језиком назива „ПАткдесдтница" или „сошестш стаги) Д8р", који се српски назива „Силазак св. Духа" или краће и обично „Духови." Да су „Духови" — „тро.јичан дан" сведочи песма црквена, која се тога празника у св. цркви поји, и у којој се св, Тројица