Српски сион

(Ј ТР. 853.

бито заслужио, да му се име са похвалом спомене, ^ што га одликује и узноси изнад осталих свештеника. Ми се дичимо и ионосимо нашим старим ка луђерима и свештеницима, и одајемо им сваку хвалу и пуно признање на њихову труду, који лшказаше и уложише у нреписивање црквенпх и богослужебних књига. Па кад ти наши стари свештеници и калуђери заслужују хвалу и признање за то, што хтедоше црквене и богослужбене књиге преписивати онда, када их је на то прека иужда гонила и силила, јер штампе и штампаних књига не беше, а и што беше, то беше скупо и ирескупо, да их сваки свештеник, а баш ни свака црква за се прибавити не могаше : опда је и наш покојник заслужио не мању хваху и признање на уложеном труду у препиеивање црквених и богослужебних књига, и то онда, када томе не беше големе нсвоље, када је штампа кећ у велике радила, а штампаних књига црквених беше довољано, те се могаху набавити за доста малену цену ; него га је на преписивање црквених књчга приволевала и гонила једина вредноћа и добра воља, а можпо још и то, да себи, односно својој цркви, или боље маленој српској општини, у г којој је свештени овао, коју крајцару уштеди. Такових радова ње.'ових има ви ие. I.) Најлепше му дело те врсте јесте — без сумње — „бтхологнџна", који је данас својина потписанога. Доиста је вредпо видети ту књигу, која има 240 минејским сдовимас1Тно исписаиих страна велике осмине; да ју опишем — доста бих места у овом цењеном листу запремио. Рећи могу и смем, да је то књига — што но реч да с' прекрстиш, па да ју целиваш; коме сам ју год до данас показао, сваки ју је са дивЛ)Сњем и иоштовањем послатрао. „6\'\-ологиџн" или „ТрЕЕНикх" тај јесте извод из великог требника Петра Могиле. На З-ћој страни је минејским словима, овај запис: ,Началникб и Оокершнте/но, 6дино,нЈ> слави<иол|ЈЈ Еог$, и преклгослокжои Влчиц'к Бц.-к, и нри* сниЈд^кв-к ЖлрТи, и кск,их Откгих: кЗди мш( ко д-кланТи сел1х трбдикшлгшсА, честк, сллкл и поклонжп, ж нкш^к ко безконечнма в^кки к^ккЛкх: ллшнк." Испод тога, скоро ио дну стране је нотиис му, да како курзивом: „Петрг Петровић, иресвутерљ." Књигу је ову покојник написао у манастиру Хоиову, „нд^кже" — као што у наслову вели —

„(С ДНЕ зТ. Л1Н.Л лшд, ДО ДНЕ н1. Л1ЦЛ лкгВстд, ГОДЛ јМЦШД. СЛЛГ0Д<1()Н'к II ПОЛЈЗН^к проклких-" 2.) Нека врста „ЛндологТона", или г ЦК'к г го= слосл". р^њига „ш &По," велика, са 12 светитељских служаба. П ова је књига врло лепо и марљиво израђена. 3.) Три „ИрЛ10логТе" празничке, са још неким стварима. Ту је и „Оти\ирд окфДА кскл1Х стителелАХ серкскил^х" ТкорснТЧ Колннл га«р» гТЧкнчл лр\*Тспкпл клрлоклчклгш, кк л г кто #а\)гол." Држим. да ће бити вредно, да ју испишем. ,, Гллс -а е. ОгТи серкскТи проск г ктители, огчи гмн, и ирспдвнТн: кралки, цдрТе, кнази и л,еспо гм : С\'Л1Н уне нел 1 лна лн г роточче, слкко рлкнолплнми. лрсснУе ч^дотворче, стефлне перко* к'кичлнне, кллдк1сллсе и слкко кторкш с г о,еи»к= тјстол1х ксе \кллкнк1л1х Пресллкнкш крлл!0 лш = ЛбтТие с Н1КОДИЛ10ЛГ/,. Д.ЧИИЛОЛГЛ И В\-фрЕЛ10ЛГЛ со 0гс'|'рлтТел1к. Ех нрел18дростн предикнми и стрлдлнТи лдл/илнте ск-ктлми, н келикТи ч8до= ткорче стефлнс, дечл!нул1х сллко : цлрк> оуроше, Шрдслх чтнд н стд: преслдкие и келнкТи кндже лдздре, иже пролТл крокк ско10 зд к■ кр8, оте» честко и достоАнТе ткое, слдкд тек^к. Есе\-кллне црице и келт;е кнАГИНке, деспотице косноил1х: вленб, дндстдсТк! и днгелииВ. ОтТи н слдкнТи деспшгн: Г«и'ргТе, стефднг, л1д^Тл!е и Тшнне, с\-рЛ1Тис1;ТА и крбшедолскТА оккггели слдко! Ео крднс\*х слдкне коине стефдне ш ј илановнч$, ке= ликш н/клекниче. при\-одАШК1Л1х кх тек'к К'к« ро1о. 0 '|'к1и петре коришкТг, ТамникТе декичкш, пр1џ\оре пшднскТм, нмнне рилкскТи глкршле ле= повскТм, ТлдрТнше осоговскТи : прешсфенне н сткиТ вдсТлТе новкш, зд\олкл1ТискТи др\-Тере1о и ч8дотворче: и\*же вск\-х вдсх нрослдвлАК>фе, ноел1х и •лдвил1х, Тд;:о велнкТа столпк! и предстдгели родд сервскдгц), кртоноснлгц), оул ^иленнш про= сА1|1е вдсх: дд л!олите \-р гд кгд, спдстпса д8= ШДЛ1Х НЛШК1ЛГА." Ис.од те стихире нримећује и додаје: ,,Вл1о \и: дд пое '1'сл\ сти\-ирд сТа, и кролгк прлздникд стк1\'л черкск.ИдХ, и чдстше нд оутрени, нд перкол!Х чдск : Тдки) дд прдвослдвнТи нзх неА колше оускдАтх скоа и> ни\-а ка вгб Л1лтвенш;и." 4.) Књизи „Посл г кдовлнТл ,иолекнк1\ и -кнТи" додао је 34 листа н ма 1кима иснисао више разних „посљедовања и молитава." Ту је, као и у првонаведеном „0\'\"ологТа'н8" —- „Прдкило, нд ПДЛ1АТИ КС 'к \-Х (5 В 'ккд 0\|*С0ПШИ\Х прдвослдк« НК1 \-А \-ртТД1ГА С0КерШДеЛ10И и ТВ0рИЛ10И."