Српски сион
Стр. 868
„СРПСКИ сион. ц
Б р . 52
великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсеј" (Дела ап. 26 22). Још исти аиостол расуђујући о оиравдању вером у Исуса Христа доказује: да је Аврам још нре закона био богоштовалац и и да се ничим другим оиравдао није, него само вером у Христа који ће доћи. При томе је он ту веру своју тако ирослављао, да и ми, ако хоћемо да се онравдамо, треба да се на ову веру оца нашега Авркма угледамо. Тако исто говори св. апостол Павле н о свима, светима. и иравелнпма мужевима још од самога Адама : „да су они сведочанство вером добили. које је вере начелник и свршнтељ сам Христос" (Јевр. 12. 2). И ако свети ачостол Павле објављује: да сви ови свети, ма да су иначе вером украшени били, ипак не иримише обећања (Јевр. 11. 39); али то тако разумети ваља, да они тога Оиаситеља, који је њима обећан био нису телесним очима видели, него су Га само очима вере своје носматрали, целивали Га, Љему се радовали и Њиме се спасавали. А осим свега тога, премудри Господ, част ову иредака нангих овако је с нама поделио. Њима је спаситељ обећан био, а ми смо се пак удостојили, да обећање ово и испуњено видимо; Они су веровали у онога који ће доћи, а ми се пак клањамо Ономе Који је дошао, као што и апосгол вели: јер Бог нешто бол>е за нас одреди, да не приме без нас савршенства" (Јевр. 11. 40). Али опет може когод навести оне речи аиостолове: „Старо прође, гле, све ново постаде" (П. кор. б. 17). Доиста, је то прошло, што је старо било, али није вера прошла, која никад остарити не може. Прошли су различити обреди, чинови и други спољашњи облици њезини, који су у разлпчита времена као подлога вери служили; али сам темељ вере остао је непроменљив. Прошла је детињска слабост, а наступила је мушка снага и креност; но при свима променама овима састав њезинога тела свагз,а је неповређен и непромењен остао. Ове наше тако важне поуке, јесге сврха, да праву истину покажемо онима, који у дубљину Светога Нисма заронили нису, те мисле. да је наша православна вера тек са доласком Исуса Христа на свет овај започела; и да она нре тога времена никако ни ностојала
није. Ми би те људе ово запитали : Какво је било богоштовање пре доласка Христова на земљу ■— истинито или неистинито ? Ако кажем<>: неистипито; то шта ћемо онда рећи о Аврамовој вери, на коју да се угледамо нозива нас свето Јеванђеље? Шта ћемо да речемо о благочашћу пророка ? Шта ли о оној старој песми цара и пророка Давида,? „Зна се у Јуде.ји за Бога, у Израиља је велико име Његово" (псал. 76. 1). Ако ли је пак пређа,шње богоштовање истинито, те по томе и сама вера наша, која је од тога богопгговања произилазила — права и истинита, то је ли онда нотребно нову веру уводитн ? Није потребно, побожна браћо моја, јер је вера наша у доба пророка као и у доба Христово, као једна и иста вера истинита и православна постојала и каотаква ће до века постојати, као што то и апостол са овим речима засведочава: „Исус Христос јуче је и данас онај исти и на век" (Јевр. 13. 8) Он је крајеуголни камен, који је п законску сенку и јеванђеоску благодат и једну целину цркве своје сајединио. То је дакле несумњиво, да је вера наша. доласком Христовим на земљу од некпх кривих мишљења и заблуда очишћена, те је таква свом светлошћу својом засијала; а по разорењу царства јудејскога, по целом свету распространила. Јер у место тога, што су Јудеји песму Господњу међу јерусалимским зидовима певали, то еада ми, сви народи, певамо нову песму Господу, — поји Господу сва земља, и не само у Јерусалиму, него се свугде клањамо Оцу небесном: духом и истином" (Јов. 4. 23.) Свима овима доброчинствима и даровима, обасуо је нас наш божанствени, благи Спаситељ, чији се дан рођења на земљи и јављања Његова у телу ириближује. Приправнмо <-е, љубазни моји, да достојно примимо у средину своју Спаситеља свога, који ће се на земљи родити; да би и Он, као и она.ј Витлејемски вертеп и наших душа сиромаштво присуством Божанства Свога обогати. Амин.
Богати и еиромаеи међу Израиљћанима за време земног живота Иеуеа Хриета. (Свршетак.) На келику еаблазан свију представника официозног и одређеног благочестија, Христос је онштио с тим „изгубљеним овцама