Српски сион

С тр. 12.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

увек подиже се чаша за здравље владара. Чувство лојалности и поданичке оданости, љубав и дубоко поштовање господара земље дадоше од намтивека обичају томе карактер официјелни. Та околност иобудила је једног од браће наше свештеиика на размишљање: би ли се, можда, у православној цркви могао наћи какав обред специфициран за тај случај ? У православној руској цркви постојао је такав чин под именом : „ч и н х з а п р и л и» кокх о здракји цдрд". 1 Осим тога чисто црквеног и духовног чина, иознат је тамо и други један светски и грађански чин, 2 но тај не ирипада овамо и ми га не можемо инволвирати питању нашем. Чин духоваи свршавао се већим делом у манастирима после ручка, па онда код трпезе патријарха, митрополита, епископа а некада и у царским палатама кад су код ручка били присутни јерарси. Обичај овај, по сведочанству руских иисаца, постојао је тамо још од првих времена Хришћанства. У богослужебним штампаним књигама налазимо „чинх за приливокк о здракји цард" у „Потребнику" 1625, 1636 г., у „мирском Потребнику" 1639. г.иу „Потребнику" 1651 г Свуда је чин једнак а састоји се из шромара, молишвв и мпогољ ежсшија. Истина, чин тај није отштампан у данашњим нашим требницима, па ни онда нису га имали сви руски требници. У требнику изданом за иатријарха Никона 1658 г. па даље у требницима из године 1680, 1698. и т. д, нема тога чина. Но да је ипак био у употреби сведочи један рукописни устав истоветан са оним штампанима, само нешто краћи. Ево га: „Чинх, егда кмкаетх здздракнаА чаша кх денк ангмокх к { л и к и\- х го» с 8 д а р е и (и з х р 8 к о п и с н а г о ц е р к о к н аг о у с т а к а Коскреснаго л»онастира). 3 IIо скАТ'ки лит8ргји кх трапез^к, по костанјн) отк ок'кда и по окончант клагодаржјд н окучнк 11(Х тропарси, д1Аконх глаголетх : Молитвал»и скати^х отецх наши)(х, Господн 1ис8се Христе, Јаоже нашх, пол|,.л8и насх. П-ккцкк Љиинк, таже тропарк крсстб, гласх 1 =м: Опаси Господи, лн5ди ткоа , и ск/ат0л18 тропарх, его 1 К. Николбскш: 0 служб. русск. церкви бмвшихт. вђ иреж печат. богослуж. книгзхђ , стр. 236.—257. 2 Дворц. разр. Т. II. стр. 358—359., Т. III. стр. 391 до 393. сн. 563—564, 572 и др. 8 Устав овај напиеао је Архимандрит Никанор, настојатељ Васкреенога манастира, иостриженик патријарха Никона (1686—1698 г.)

же естк джк, тоже кондакх: Еознешисд на крестх, и скатол 18 кондакх и икш^к Преста= телкство страшное, или празникб, таже: Го« сподн пол1ил8и 3, клагослокн: архилиндритх илн скАфенникх глаголетх л!олитк8 спо: Кладкшо л1ногол!илостике, Господи 1ис8се Христе, Боже нашх, л^олиткалш всепречисткил Еладичицк! нашед Еогородицк! и прнсно Д^ккм Жарјн, силонг честнаго и жикоткор/мраго кре= ста, предстателкстку честнк^х некеснмхх силх кезплотнк1\х, честнаго и слакнаго Пророка н предт'кчн КрестителА Тоанна, скатк ^ х слак« нк^х и ксе^калкнк^х апостолх, скатк ^ х слак= нк1;(х и докропов^кднм^х л^^ченикокх, препо« довнк^х н вогоноснк1)(х отецх наши^х, нже ко скатк 1)(х отецх наши^х, кселенски^х учителеи и скАтнтелеи, ЕасилЈА Ееликаго, Григор1А Ео= гослока, Тоанна Злато8стаго, иже ко скатк ^ х отца нашего Н иколла , ар^иепископа Ж\грли= кЈискаго, чбдоткорца, иже ко скатк 1)(х втецх наши\'х ксед Россји ч8доткорцекх, Петра, Длек= с1а, 1онк1 и Филиппа, скатк^х и пракеднк^х Еогоотецх 1оакил1а и Дннк1 и кс^х скатк ^ х л1олитвалш : (гпаси, Господи, и полжлВи вла= гов-крнаго и )(ристолк>виваго Гос^дарл Цар<л (спомиње се владар и његов нрејасни дом) . . . . II сх Е0ЛАрК1, И сх ХрИСТ0ЛН5ВИВК1Л1Х В0ИНСТВ0Л1Х и сх докро)(отк1, и со ксклт пра« кослакнк1,ии )(ристјанк1, подаждк ИЛ1Х, Господи, д8шекное спасенје п т'клесн®е здракје, ул^ножи, Господи, сккшЈе пок-кдб на кса кидил !К 1а и некидилшд враги, и покори, Господи, подх ноз-к и)(х ксАкаго врага и сопостата, и ултожи жикота и\х, и держак8 царсткЈА и)(х л!ирол1Х И ТИПЈИНОК) огради, и нсполнн ксакја влагодати, и л!ирно устрои, Тк1 во еси Царк царСТК $КфИ )(Х, И Господк Г 0 СП 0 ДСТК 8 к >ЦЈИ)(Х, н Опасх д^шх наши^х, н Источникх ксак Т а влагодати, Христе Еоже нашх, н Тек'к слакб козскмаел!х со Безначалкнкшх Ткоил1х Отцел1х II СХ ПреСВАТК1Л1Х Н ВЛЛГИЛ1Х и ЖИВОТВОрА1ЈЈИЛ1Х ТкОИ Л1Х Д8^0Л1Х, НКШ -к Н ПрНСН« И КО к^кки к^кковх. Дл1инк. Таже дјаконк глаголетх: Ео лжогол^тное житје и влагоденствје влагочестив'кишаго царл и великаго кнАза, и прочаА, егда же кончаетх: Дан, Еогх, Л1нога л^та. По сел^х поктх сти« \а'р8: Иже нензреченнок» л18дростЈк» составиккн 1 ! всАческаА, таже ирл1осх: Кр^кпостк дади ца» рел^х нашнл1х, Господк, Д-иикк. |1р)(и,иандритх же кзел!х кокшх, испнкаетх чаш8 за царское