Српски сион

Стр. 2.

„СРНОКИ СИОН."

Бр. 1.

и Анђео Божји објави свијету, да му се родио Сиасишел>! То је била прва грјешноме човјеку непомућена радост; то је био први Божић помилованоме роду људском; залог мира на земљи , залог Славе Божје па пебеси. А да се одржи вавијек мир међу л>удима, и да иде са земље на небо вавијек Слава Богу, основао је Господ паш Исус Христос, и саградио на земљи Цркву своју, и запалио у њој свјетњаке благодати своје, да нам освјетљавају стазе и богазе живота нашега, да незађемо поново у таму, не ходамо по мраку грјеховном,. Цркви је Својој иовјерио Спаситељ бригу о нама; Н>ој нас је предао. Она да нам свијетли, Она да нас води и доводи миру земаљском Слави небеској. И вјерна вољи Основатеља свога, непроиушта Она ни једне прилике, а да неизврши спрам нас дужности своје материнске. И зато и ово)а, као и свакога Божића, ијесмама својима и читањем упућује нас и опомиње на тај мир па земљи. на Славу Богу на небеси, и на љубав пзмеђу неба и земл>е. Учи нас и ономиње св. мати православна Црква наша и данас на онај први у Витлејему Божић, кад се родило „Сунце истине и , кад нам је „ Бог послао сина свога, да сиасе онога који је гинуо." И ми пуни духа науке те и опомене „клањамо се Сунцу исшине " непрестано, и тражимо путе и начине да одржимо свагда непрекинуту између неба и земље свезу, и мир и добру вољу на земљи међу људима. Али, то је Божића нашега само једна, и то сунцем божићње ноћи обасјана и огријана страна. Но има на жалост и друга. Сунцем исшине, свјетлошћу божићњом необасјана и незагријана страна, тамна и студена. На њој нема Божићњега мира ни добре воље коју објави Анђео ноћи божићње; иема оне Славе , која би требала да се уздиже са земље к иебу и Богу. На страни тој гледамо људе, који се не грле и не љубе. С те стране чујемо вику, ииску, стењање тешко. Тамо је немир и неспокојство, и људи тамо уздишу и вичу : ^благо мршвима, а шешко нама који смо живи/"

Па откуда то, л>убезна браћо, да под једним и истим Супцем, да код једпога удјела нашега у Божићу и његовима с неба даровима, гледамо толику разлику међу људима, међу браћом, па и рођеном, и њиховом срећом и миром и Божјим благословом? Отуда, што Сунце свијетли, али не онима, који силом затварају очи своје од њега, и неЛе да се на њему сунчају. Каже св. Апостол Павле „ јавила се благодаш Божуа сиасоносна за све људе, уче&и нас, да се одречемо безбожносши и жеља овога свијеша, и да иошшено и ираве&но иоживимо на овоме свијешу." Дакле, благодат се Божја појавила међу нама, да снасе нас, а до нас је, да ју приљуби душа наша, да ју нргрли срце наше. Спасоносна благодат учи нас, а до нас је, да ту науку пригрлимо, да ју усвојимо. Она иам казује, како шреба да живимо , а до нас је да живимо, како нам казује опа. Спасење нуди се свима људима, а до воље њихове, да ту понуду ириме, да се спасу. Господ хоЛе да дође к нама и да се настани код нас, у души и срцу нашем, и куца на врата иашега срца, а до нас је, да куцање то чујемо , да Му ошворимо врата, да Га иримимо к себи, у дом душе своје и срца. Света мати православна Црква наша, иуна је пебесннх дарова. за сву без разлике дјецу своју, и иуна блаженства, када може да нам даде што више тих небесних дарова својих. Али до нас је, да нам те дарове може иредати До вјере је наше, хоћемо ли иослушати, извршити оно, што нам она казује. Она зове: „ ходгте дјецо, иослушајше мене! и Послушајше, па да будете овога свијета срешни, а онога блажени. Да, иослушајше! Али слуша и добија срећу и блаженство само онај који то хоИе. Тако стоји са срећом, тако са спасењем пашим. Све сшоји до нас , и ми бирамо шта ћемо и куда ћемо, коме ћемо да приволимо царству. Па зашто онда не бирамо оно, што је добро и снасоносно по нас, оно пгго би нас до мнра и добре воље, до Славе Богу привело ?