Српски сион

Стр. 8

„СРПСКИ СИОН."

Бр 1.

У оскудиди таквог уговора, има права онај родитељ, који не припада ни једно.ј примљеној ијш законито признатој вероисповести, одредити, у којој да се од примљених и законито признатих веронсповесги васиитају она његова деца, ко.ја су његовог спола. Ако односни родитељ не одреди, а међутим други родитељ припада којој примљеној или законито признатој вероисповести, тада сва деца следе вероисповест овог последњег родитеља, и у њој се васпитају. А ако нн један родитељ не нринада примљеној или законито признатој вероисповести, онда на место оног родитеља, који у ногледу вере деце свога спола није ништа одредио, одређује то старатељска власт, уз саслушање родбине. То пак, у којој вероисповести да се васпитају деца у случајевима у тачци 2. 3. и 4 овог параграфа описаним, мора се најкасније одредити до оног времена, кад дете постане обвезно зашколу". На основу овог параграфа, има дакле права и сваки назарен од дана, кад му се дете роди. па док не послане обвезно за школу, одредити, којој вери од признатих да му дете нрвпада, односно у којој да се васпита: да ли у православној или римокатоличкој, или којој од иротестантских, или пак у грчко-католичкој, па шта више и у јеврејској. Па шта излази из ова наведена два параграфа? Мислећи о томе, ја сам до овог закључка донгао: Када деца оних родитеља, који не припадају ни једној иримљеној или законито признатој вероисповести, па дакле и назаренска деца, морају следити једну примљену пли законом аризнату вероисновест то иста деца морају претходно постати на онај начин чланови односне вероисповести, као што верски чин и обред односне вероисповести прописује. Тако н пр. ако је назарен какав одредио, да му дете следи иравославну веру, односно да у њој буде васпитано, то таково дете мора бити крштено, јер само кроз тајну крштења постајемо ми чланови цркве. Или, да ствар овако узмемо: Када дете мора бити васпптано у једној од примљених вера, то да цел васпитања постигнута буде, могу се ирема пстоме детету употребити сва она васиитна средства, која за верско васпитање у дотичној вероисновести на расположењу стоје. Тако н. пр. обвезана су деца, која се у православној вери васпитавају, да иду у цркву и да се причеш-

ћују, а да се могу причестити морају бити крштена. Напослетку, ако узмемо и то у обзир, да се из примљене или законито признате вероисповестп може иступити тек по навршењу осамнајсте године (1ЛП. зак. чл. из 1868. год. §. 2., које је одређење 22. §. Х1ЛП. чл. пз 1895. у крепости одржано), и онда се свештеник, дотичне вероисповести, према одређењу 23. §. зак. чл. ХТЛП. 1895. мора известити, да је његов парохијанин Н. Н. из његове верске заједнице иступио, — то на што би онда било то формално истунање и извештавање свештеника, када дотични с1е &с(;о не би био члан вероисповести односно парохијанин свештеников ? Свако дакле дете назаI енско мора следити ,једну нризнату веру и у њој бити васпитано. — А да би свештеник једне законом признате вероисповести могао знати, које дете родитеља ван вероисповести по закону његовој вероисповести .прппада, и које има свештеник као вероучитељ васиитати, то он мора свакојако имати евиденције о свима случајевима рођења од таквих родитеља, па дакле и о случајевима рођаја назаренских. Пита се сада: како да води свештеник евиденцију о таким случајевима рођења, када данас важи ХХХШ. зак. чл. од 1894. год. о државним матицама, а водитељи тих матица нису дужни извештавати о иојединим уносима у матице свештенике, иа ма се ти уноси тицали и назарена? У овом погледу би било свакојако нужно, да наше више духовне власти на меродавном месту испослују, да свештеници буду извештавани бар о случајевима оних рођења, која се тичу деце рођене од родитеља ван законитих вероисповести, на дакле и назаренских родитеља. Познато је, да су, према наредби министра просвете бр. 563 из 1875. год., грађански чиновници морали иријављивати све случајеве рођења и смрти, који су се догодили у крилу назарена, оном свенггенику, којој су вероисповести они по закону припадали; те би се могло и сада наредити, да свештеници буду извештавани бар о оним случајевима рођења од назаренских, односно родитеља вав вероисповести, која би деца у смислу §§. 26 и 27. ХШ1. зак чл. 1895. имала прииадати њиховој вероисиовести, и коју би децу имали они у вери васпитавати. А док таква наредба не би изашла. може сам свештеник о таким случајевима знања приба-