Српски сион

Бр. 1.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 9

вити тиме, што ће сам лично се извештавати у иојединих водитеља државних матица. За то треба и наш сваки свештеник да води евиденцију о свима назаренима, који су ио закону из православне вере иступили, треба да пази на то, како је који родитељ назарен, приликом иматрикулирања свога детета, одредио вероисновест, у коју да му дете спада и да се васпита, и треба да зна, да, ако родитељ назарен није до шесте године детиње одредио вероисповест, онда, према §. 26. министарске наредбе бр. 56 из 1896. године, дете његово нрипада и васпита се у оној вери, у којој се васпитају и детиња браћа или сестре, или, ако тако дете нема браће или сестара, онда оно ирипада оној вери, којој је припадао његов родитељ пре него што је иступио, дакле у овом случају вери нравославној. И када дозна све те околности и увери се, да које назаренско дете, по закону мора припадати православној вери и у њој бити васпитано, онда он треба да настоји да оно фактично припадне, т. ј. да буде то дете, по обреду православне дркве, крштено, дакле у православље уведено, па ма колико се назарени-родитељи томе противили. Разуме се да, према § 27. тачка 5., може свештеник тек онда тражити, да се родитељи назарени ирисиле, да своју децу даду крстити, када њихова деца буду обвезна за школу. А ако и дотле својим саветом и настојањем постигне то, онда је још боље. Не сме се, дакле, допустити родитељима назаренима, . да они и после постигнутог доба школске обвезности, своју децу држе некрштену и да ту децу не шаљу у цркву и у опште на вршење свих оних верских дужности, које и друга школска деца православне вероисповести имају да врше, ако само та деца, по закону имају принадати православној вери. Не би било довољно само то, да таква деца, ако не узврше све школске верске дужности, буду оцењена недовољно из пред мета веронауке, те да се не припуштају у виши разред, према наредби школског савета бр. 25/222 ех 1895. г. која се наредба уосталом тиче само крштене деце која у школу иду; јер ће назарен радије хтети да му дете ма и ништа не научи, него да мора ићи у цркву и причешћивати се. Па када сва деца назаренска, ма и у шестој години буду крштена и узморају, по захтеву наставне основе у веро-

науци, а, на основу државног закона, испуњавати све верске дужности, онда ће свакојако и учитељу и свештенику, у добу од 6—15 година, када су деца за школу обвезна, лакше бити децу ту обавестити и уверити их о лажности вере њихових родитеља, те ће се иста деца, кад наврше 18. годину, теже приволевати на то, да иступају, по примеру родитеља својих, из своје вероисповестн. С тога сам и рекао у почетку, да мислим, да би нека наређења Х1ЛН. зак. чл. из г. 1895., ако би по емислу закона испуњена била, могла олакшати посао око сузбијања назаренства и спречити, да се назарени сами из себе занављају, а то тиме, што њихова деца не ће моћи, већ самим тим фактом што су њихови родитељи назарени, и она бити назарени. — На послетку морам још то додати, да сам ја овде изнео оно, како сам ја схватио односне наредбе Х1ЛП. зак. чл. из год. 1895. па може бити да сам се у схватању и преварио. Г. Стаји& свештеник.

Из старокатоличке цркве. Јавили смо већ, да је у С. Америци поникла пољска национална црква, да се приближила Старокатолицизму и да-је из руке његовог епископата добила себи епископа у лицу о. Антонија Козловског. Сад старокатолички епископат извештава о томе посебном пастирском посланицом, упућеном „пречасном свештенству и вернима на основу Утрехтске Конвенције од 24. септ. 1889. г. сједињених католичких цркава". Исти докуменат је од веома великог значаја, јер с једне стране констатује факат, да се неколике десетине американских Иољака обратило у Старокатолицизам, а с друге опат стране карактерише одношај старокатоличког епископата према том факту. Стога ћемо навести тај докуменат у верном преводу. Посланица гласи: „Благодат вам и мир од Бога нашег Оца и Господа Исуса Христа! „Љубазни у Господу! „Ми, доле потнисани енископи, на велику радост добисмо прилику, да вам саопштимо глас, који ће моћи оживити и очврстити вашу наду на срећан успех нашег светог дела. „У Уједињеним Државама С. Америке већ одавно многе католичке онћине осећаху тешку неправду, што беху обвезане нодизати и одржа-