Српски сион

Стр. 10.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 1

вати цркве, свештеничке и школске домове, а овамо управу црквеннм имањем морадоше потнуно и искључиво оставити епископу дијецезану. Последица таковог поретка беше, да општине не имађаху никаквог права у погледу избора и отпуштања свешенства. „Разне злоупотребе, спојене с таковим одношајима беху узрок, што се овде онде ло великим градовима поједине онћине ослобађале јурисдикције римских еиископа, саме узимале у своје руке управу црквеним имањем, а за тим присвајале нраво бирати себи духовне настире и фактички га вршиле. „Но јасно је, да се при таковим поступцима још није увело правилно црквено стање у католичком смислу. А није се могло ни затајити, да је црквена управа, против које устајаху те опћине, била само примена принципа, којима је т. зи. Ватикански сабор хтео дати догматичну санкцију. Ослободивши се јурисдикције епископа, које је именовао напа, тако ззани независни католици у Америци морадоше неопходно одбацити и јурисдикциони нримат римскога паие, што га је створио Ватикански сабор. „Те прилике побудише неке од тих американских опћина, да се обрате на нас ради савета и помоћи. Испочетка им могосмо дати само савет, да се сједине у једно автономно друштво, које би по учењу и устројству било у складу с нашим црквама. „Овај савет беше примљен. 1. маја 1897. г. Представници неколиких великих општина, сабрани у Чикаго, израдише црквену управу, с којом можемо бити сагласни у свима битним тачкама. Чланови тих опћина скоро искључиво нрипадају пољској народности. Такођер ће се нозвати у друштво и остали Пољаци, којих имаде у Уједињеним Државама више од два мклијона. Но, разуме се, с радошћу би било примљено, кад би се у сличне црквене оићине спајале и католичке парохије других народности, те тако и у Новом Свету пружиле могућност остати вернима не само старој католичкој вери, него и старо народној узајмици. С погледом на народност католика, који се 1. маја 1897. г. сјединише у Чикагу у националну цркву, ново друштво доби име : „Пољскокатолдзка диј-ецеза Чикагска." Црква та до Дана^.бр^у^у^даби до 30.000 душа. • „11ч.'.-ц--ј ; »^:1лу сједињене црквене управе - **''

синод споменуте дијецезе 7. маја 1897. год. изабра себи за енископа иречасног господина Антонија Станислава Еозловског. „Тоила жеља наше једноверне браће у Америци беше, да на сигуран начин утврде везу са старокатоличком црквом. Стога је изабраном епискоиу било наређено, да ступи у договор с нама и да од нас добије католичко енископско носвећење. У октобру дошао је у пратњи једног саиутника у Европу и предао нам своју веровнипу. „С обзиром на велику важност овога дела и ирема одлуци, коју 24. сент. 1889. г. донеше старокатолички енискоги Холандије, Немачке и Швајцарске, састасмо се 9, новембра у Бону у ванредну седницу. Не проиустисмо позвати и учене богословеиканонисте, да би дошли до потпуне јасности и уверења у свима тачкама, које би могле постати предметом раснраве. С особитом благодарношћу морамо изјавити нризнање, што је у нашем саветовању с пуном готовошћу суделовао високозаслужни канониста, госиодин тајни саветник, нрофесор др. ФонШулте. „После најподробнијег испитивања ноднетих нам докумената и факата нађосмо, да ни личност изабраног епискоиа, ни историја његовог избора не могу дати повода оправданој сумњи у ногледу траженог посвећења, него да је баш на нашој епископској дужности, да укажемо нашој једноверној браћи у Америци жељену услугу. „Користећи се према томе иравом, које нам даје већ више пута споменута, у свима нашим црквама иризната, Утрехтска конвенција конференције сједињених епископа, одлучисмо дати споменутом свештенику Антонију Станиславу Козловском епископско посвећење и свештенодестојство то обавити у недељу 21. новембра 1897. г. у цркви нотнисаног епискона Едуарда Херцога у Берну. Ио старом црквеном пронису посвећење се мора обавити од три епископа, „Љубазнп у Госноду/ За то важно дело спремили смо се саборним свршењем свете жртве и своје саветовање отночесмо призивањем Св. Духа. После донесене одлуке наша нам савест говори, дами низа чим нисмо ишли доли за славом Божјом, благостањем св. цркве и сиасењем душа. Удружите се п ви с нама у срдачној молнтви за иосвећеног епискоиа и