Српски сион

Б р. I.

„(ЈМСКИ СИОН.

Стр . 19

По томе је, љубљени моји, задаћа и дијел Цркве тројака: учење, свештеиодјејствовање и уирављање. И Црква, по нримјеру Исуса Христа, дужиа је да учи небесним вјечним истинама; да благодаћу Духа Светога освсЛује своје вијерне, да духовно руководи и уиравља члаиовима својима. Одатле слиједи, љубљени моји, ко није у Цркви и са Црквом, тај се исто тако не може спасти (Мат. 18, 17;, као кад не би вјеровао у данас рођенога Сина Божјега. (Јов. 3, 18). Сад знамо, љубљени моји, да Госнод наш Исус Христос, који се изволио данас родити од пречисте Дијеве Марије, невидљиво учи, освећује и управља у Цркви, данас и свагда, неорекидно и постојано, настављајући тиме дјело спасења, због кога је сишао с неба на земљу. Но то божанствено своје дјеловање у Цркви, не свршава Он преко цијеле цркве; не! Он је за то дјело опуномоћио и Духом Светим поставио нарочиша лица у Цркви, да у РБегово име, уче, шаЈне свеше свршавају и духовно руководе и уиравља-ју стадом Његовијем (Нравосл. Испов. д. I. одг. на пит. 109. Иосланица источ. патриарха о правосл. вјери чл. 10; Пространи христ. катихизис: о деветом члану символа вјере). Та лица, која је Сам Господ. данас плотно рођени, позвао, изабрао и овлашио, да у Цркви Његовој, као у видљивој заједници људи, свршавају у Његово име, дужност учења, свештенодјејства и управљања, сачињавају особиши сшалеж, свештену управу (јерархију), која свој иосшанак, своје би%е и своју задаЉј доводи е/го, од самога божансшвенога Оснивача Лјжве православне. У том погледу је власш свешшеноуправна (јерархијска) власш иредставничка у Цркви, свештенство је ту оруђе Вожјега у Цркви дјеловања; па се само у том смислу пастири Цркве називају њезиним служитељима, као што су негда и сами св. апостоли себе тако називали (2. Кор. 3, 4 — 6. 1 Кор. 4, 1. 3; 5 —6 идр). Свештеници су, дакле, Богом иошављени учгтељи народа свога! Како висока и одлична служба! Учећи у име Христа Спасител>а, свештеници Цркве Његове, дужни су пазити, да не би казивали народу оно, што Христос није учио; другим ријечима,

свештеници не смпју науци Христовој ништа ни додавати ни одузимати. А нада све, дужни су они настојати, да у међусобној љубави живе, пгаре и утврђују у средини народа свога дух Цркве своје, дух Христов, дух мира, дух јединства у Исусу Христу, Спаситељу свијета. Ако би се нашао који од свештепика, који би заиесен и поведен сги^Тали лнра, учио чему другом, него што је учко данас рођени Сиаситељ; ако би такав свештеник уносио у Цркву немир, неред и растројство, желећи, да се око њега, као некога средишта креће живот Цркве; онда би тај свештеник био то само по имеиу и мантији, а не у срцу и раду свом, а уједно би он био кривцем пред судом и црквеним и Христовим, као опо онај невјерии и лукави роб, кога због невјерства и издаје очекују тама и муке паклене (Мат. 25. 30.). У том одношају, Црква је општа школа, у коју мора ићи свак, ко тражи исшину, а са истином, мир и спокојство дупга, утјеху и задовољење срцу своме. Друга дужност пастира црквених то је, да свршавају св. тајне. С те сгране приказује нам се Црква као неисцрпни извор и скровиште благодатних дарова, којима се рађа, учвршћује и чува духовни живот чсвјека. Црква је у томе духовни Витлејем, дом хљеба животнога; ту вјечно пребива Исус Христос; ту се вјечно обнавља она жртва, коју је Он принио на крсту за гријехе цијелога свијета; отуда се излијевају ријеке воде живе на све, који искрено вјерују у Спаситеља, данас у Витлејему рођенога! Трећа је дужност пастира црквених, пасти стадо Христово, управљати паством својом. Исус Христос послао је ученике своје, апостоле, у свијет, по сопственим ријечима Његовим, као овце међу вукове (Мат. 10, 16.). По томе је Он, као први и свеопшти иастир, изабрао Себи за прејемпике неколико настира, који ће, предавајући своје звање један другом, свагда изображавати на земљи лице самога Пастира великога, проипдшаго некеса (^евр. 4, 14) и чувати стадо Његово усред свију опасности, којима ће оио неминовно изложеао бити, У ту сврху снабдио је Он те пастире