Српски сион

Стр. 20.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 2

вишом власти (Мар. 16, 15 —19). обећао им неиоередно присуствовати међу њима (Мат. 28, 20) и руководити их; дао им је Духа Светога, да би Он био с њима во вијек .. И тако, цијел Цркве та је, да вјечно изображава у себи царску власт Исуса Христа, као Искупитеља, да одржи и сачува стадо Његово у јединству, цијело и невредимо; да иомно пази, како се у њ' не би увукла и поткрала никаква примјеса лажи и неваљалства овога свијета; да не посије сатана пљгве на ирекрасној њиви Христове Цркве, пљеве јеретичке — отступничке и расколничке; најиослије, да би у земном царству Исус Христовом све било и текло ио чину и иоретку ББиме установљеном и одређеном, па да је и само спољашње благољеније и благочиније од привлачне снаге за нове чланове Његове Цркве. У том иогледу Црква је видљива, земна држава Исуса Христа, ђе Он као Цар. издаје законе, чини одредбе, суди, награђује и казни. Ну све те цијели Цркве слијевају се у једну: да приуготови људе за Царство славе или за вјечно блаженство. С тогаје Спаситељ, љубљени моји, и сишао данас с неба на земљу, за то је и проповиједао и оставио нам Своју науку, због тога је Он и послао Духа Светога, да спасе људе т. ј , да им открије и покаже иут к небу и да их приведе Царству Божјем. А за шу исшу цијел, љубазни моји, иосшоји и света црква. Држали смо, љубљени моји, потребним, да развијемо и утврдимо иравилан ио.јам о нрквославној Цркви нашој, јер на правилном нојму о Цркви утврђује се и правилан појам о вјери у оиште, оној вјери, од које зависи наше спасење, на којој се оснива истинито и више добро цијелога човјечанства. . . Ако тврдо будемо вјеровали у свету, саборну и апостолску Цркву, тада ћемо тврдо и несумњиво вјеровати у све оно, чему нас она учи. Тада не ће бити онасни по мир у нашој Цркви, на ни за најпростијега и најиеукијега Христијанина, којекакви лажни учитељи и лукави и притворни завађачи народа нашега, што се провлаче и мувају но селима и засеоцима српским... Сваки од нас знаће дочекати

и одбити насртљивце и емутљивце таке, ако никако, а оно ријечима некога побожпога Христијанина: „ја вјерујем тако, како Црква вјерује, а Црква учи оно, што ја вјерујемЛ — Имајући јасан појам о православпој Цркви, лако ће сваки нас нознати цркву л8кавн8|«фи)(х, који вребају на безазлепе и неуке душе православне, шанћући им гласом змијским, како је „тамо" љепше и лакше живити, но у нашој прађедовској Цркви православној . .. Чим јаснији буде наш појам о Цркви, тим ће се већма у нама будити уважење према Њој, тим дубље и искреније биће наше покоравање учењу и уставу Њезином. Сазнање, како је света и истинита Црква православпа, појачаће нашу љубав према Њој и зажећи у нама свету ватру ревности за бољитак и славу Њену. И може ли, љубљени моји, бити икаква друга бесједа тако назидателна, утјешна и слатка, као што је бесједа и разговор о светој нашој Цркви православној? Црква је мати наша, васпитатељица и учитељица наша. Она нас је родила за духовни христијански живот, дала нам је право, да се називамо свешгеним имепом Христијанина и да очекујемо испуњење обећања, која су с тим именом сједињена, Њој смо ми дужни и срце и душу и сав живот паш. Од колијевке до гроба она нас окружује материнском љубави и негом, чинећи нам добро свуда и свагда, па и онда, кад нам нико и ништа номоћи не може: ни сродство, ни пријатељство, ни моћ земаљска, ни богатство пронадљиво. Па кад то све знамо о Цркви својој, зар Се неће, љубљени моји, у нама породити радост велика, што је милост Божја удостојила нас, те смо синови и дјепа Цркве православне. Да Црква узмогне вришти Своју узвишену и свету задаћу, није доста, љубљени моји, да свештенство учи само, свештенодјејствује и управља. Ако иђе, потребно је у Цркви, да сви чланови Њени сложно и једнако живо раде на задаћи и сврси свете Цркве! Чули смо, љубљени моји, да је Црква Христова, по учењу Ријечи Божје — једно тијело, па „гакож« т*кло едино естк и оудм иматћ <многи, кси ж« оуди единагш т^кла, лшози