Српски сион

Б р. 3.

„СРПСКИ сиои

Стр. 45

водоосвећеље у гимназијекој згради, а ватиж ,је свечаност у гимназији одожана ио уобичајенож начину. 0 животу и раду св. Саве говорио је ученик VIII. разреда Борислав УвалиЛ, а затиж је управитељ гимназије г. Васа Пушибрк иричитао имена фуадатора и добротвора гижназијских и надовезао је на то говор о важности и потреби нове гимназијске зграде. О.ва лепа свечаност у гимназији завршена је светосавскож песжом, коју је отпојао гимназијски кор. После подне у ^/ а 4 сах. је у „Матици Српској" одржана. свечана седница Књижевнога Оделења. На ту је седаицу дошло жного нашег света из места и са стране; и ове се године наша женска интелнгенција у лепож броју искупила на ову свечану седницу, коју је отворио председник „Матице Српоке" г. А. ХаџиИ, поздравиши присутне добродошлицом и позваши члана Књижевног Оделења професора Ђорђа МагарашевиЛа, да одржн свој говор. Професор 'Борђе Магарашевић говорио ја у спомен педесетогодишњице год. 1847. у српској књижевности. Говориик је у свом лепои говору јасно изнео значај ове по српску књижевност тако важне године. На крају говора је присутна публика говорника поздравила са „живео!" Председник г. А. ХаџиЛ је захвалио како г. Магарашевићу на његову говору, тако и присутној публици, што је у тако лепож броју дошла на ову седнпцу. Тако је и ово одлич но српско просветно тело на достојан начин пропрославило дан нашег првопроеветитеља св. Саве. „Бр." (Дан ов. Саве у Загребу.) У Загребу је прослављен ове године свеопшти празник православпп српски, дан св. Саве, на радосг и тажошњих п нас Срба изван Загреба, свечаношћу, достојнош успомене великога српског дана. Свету литургију служио је високопреосвештени господин епископ Пакрачки Мирон Николи% уз саслужбу впреч. г. г. архижандрита Крушедолског и народног посланика на земаљскож сабору Платона Телечког и архижандрита Ковиљског Аиатолија Јан ковића и четворице још свештеника. На кору је иевала средњошколска омладина литургију Станковићеве композиције. После св. лптургије пошла је литија са многобројним побожн* светом у српску православну школу, где је високопреосвештенн господин епископ осветио воду и школу, а након тога се певало и декламовало. У почаст високопреосвештеног г. епискона Мирона ириредила је Загребачка сриска православна црквена општина свећани банкет у хотелу „Империјалу, на ком су учествовали и преузвшпена г. г.

Др. Дивије Радивојевић и Данило Станковић, нресветла г. г. С-ветозар Кушевић и др. Владимпр Николић-Подрински, градски начелнпк Загребачки г. Адолф Мошински и многи Срби народни заступници. У вече је давана красна беседа, којој је благоизволео ирисуствоватп п впреосвештени господпн епископ — на позив пзасланства од стране српског тамошњег певачког и женског добротворног друштва, а присуствовати је изволео и преузвишени г. бан Куен Хердервари (Новосадска гимназија) нриредила је на дан св. Саве дваесиету „беседу" своју са врло изабраним и богатпм програмож. Управитељ гимназије г. Лушибрк прочитао је у одређено време говор намењен 25-годишњици гимназијске беседе. Ученици гпмназпје куиише и предадоше г. профосору Јовану ГрчиЛу сребрн венац, у знак деломичне захвалности на труду и љубавн, којомјеучио иесми и свирци и неговао осећај и смисао за музику у омладине гимназиј ске. (Прелази у св. Правоолавље.) У Архидијецезп Карловачкој било је у току 1897 године четрдесет прелаза из других у православну вероисповест, а само један прелаз из православне у римокатоличку. (Г. јереј Младен Бобери!) парох у Врањеву прославио је на дан св. Јована о. г. 40-годишњицу свога свештениковања. Прослава је изведена на свечан начин. Честити јубилар и ваљани 40-годишњи свегатеник примио је са шногОбројних страна.честитке и изразе признања, поштовања. и љубави, што је све стекао својим угледним животом и радом. Дијецезан његов, впреосв. г. епископ Темишварски Никанор ЈТ.оиовиЛ, благоизволео га је тол приликом одликовати црвеним појасом као ревносног свегатеника. Сретно шу било! (За ректора богословије у Рељеву) постављен је катихета на кр. гпмназији у Госпићу протојереј г. Милош ЖалиЛ. (Гсдишва извеш&а.) Архндијецезална конзисторија прописала је у својој седници од 30. децембра 1897 г. нове обрасцеза извешћа, која нодносе концем сваке године парохијска звања протопрезвитератским, односно ова Архидијецезалној конзисторији. Ти су обрасци по налогу исте конзисторије штампани, и као што дознајемо доставиће их ова подручним протопрезвитератскиш односно парохијским звањима с наредбош, да по тим обрасцима пмају своја односна извешћа подносити. Српска Мапастпрска Шташпарија је спремила и залиху бланкета за та пзвешћа, те се могу добити код ње овп бланкети: 1. Исказ о душепопечитељу парохије. Цена 2 н.