Српски сион

Стр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 3.

витера п три протопрезвитера.. Началствовао је ректор богословије протопрезвитер госп, Јован Вучковић. После свргаеног водоосвећења и отпеване светосавске песме, прочитао је проф. г. Св. Коларовић говор управитеља гимназије г. В. Вујића, јер је овај болешћу био спречен да то учини сам. Г. проф. Ст. Иоповић прочитао је списак гпмназпста, којпма су подарене стипендије односно припомоћн и награда. По томе сниску добилн су: Из закладе Василија Иластића:

1 Глигорије Годић

.уч-

VIII.

Р-

. 50 фор.

2. Стеван Кнежевић

• 50 ,

3. Сава Гологаин

VII.

• 50 „

4. Симеон Бабић

VI.

Г)

. 50 „

5. Нпкола Радојчић

50 „

6. Грба Милован

У)

IV.

• 50 „

7. К. Маргаритовпћ

II.

• 25 „

Ови су изабрани од збора проф. у седници од 10. дец. а од висок. Патроната у седницп од 15 децембра 1897. потврђени. А ученик IV. разреда Илија Чупић добио је 75 фор. на изрпчну жељу благор. госп. Николе ЕрстиЛа члана кр. државног Савета у Веограду, ксји, по статуту закладе, има права на тако утицање при давању стипендија. Збор је такође нзабрао у реченој седнпци, а високп Патронат потврдио, за овогодишњег штппендисту у заклади Јелисавете МоловиЛ, ученика V. разреда Пав. Аврамовпћа са 35 фор., п ученика I. разреда Животу Стојановића са. 35 фор. А из закладе Архимандрита Саве Стојчевпћа поделио је збор професорски 1 цес. дукат Милану Магарашевићу ученику II. разр , као једном од најбољих ученпка у доњој гимназији. За време тога читања осветио је катихета гпмназијски .јереј г. Иван Маширевић све просторије у гимназији. У 1 сахат носле подне био је свечан ручак у двору патрпјарашком, што га је наменула Његова Светост, преузвишени г. патријарх Георгије у част наставника свију наших гакола у Карловци. Његова је Светост благоизволела наздравити свнма наставницима, пожелив им у трудном но часном звању и раду истрајне воље и снаге, ради оних цељи и успеха, којпма је њихов рад намењен. Његовој Светости захвалише и удостојпгае се наздравити у име односних школа: г. протојереј В. Константиновић, као управитељ основних школа, г. проф. Ст. Поповић у име гимназије и г. протојереј Јован Вучковић као ректор богословпје у нме ове. Здравица г. Поповића изречеиа је овако:

Ваша Светост! Срнски народ слави ето, Богу хвала, славу свога просветитеља и на измаку XIX. века а на прагу скоро XX. У овом прелазном добу, у ком нигата стчлно није, у ком се хоће да је онај народ модеран, који дубљег и сталног унутарњег живота нема овака .је слава залога лепе будућности, јер потпче пз сталног назора о свету и животу, из дубљег унутарњег живота народног. А да ће тако и у XX. столећу бпти, потрудила се Ваша Светост да то осигура, основавгаи фонд Св. Саве, који је намењен српској школи, српском огњигату, на коме се никад огањ просвете гасити пеће. Слава ће ова по томе и у XX. столећу носити свој етичко-нацијоналан значај. Оспм овога бедема против лажног модернизирања ојачала је Ваша Светост интелектуално други један, а то је гимназија карловачка. Под Вагаом Светогаћу заводи се у гимназију телесно образовање, као допуна опћем образовању, сврси гпмназпјској, не као шпорт, него по оној апостолској: „Зар не знате, да је тело ваше храм у ком дух свести станује, који нпје вага него кога од Бога имате?" Модерни захтев постаје овде религијозно-нацнјоналшш. — Година 1898. доносп опет новину једну, уноси у гимназију музнчко образовање, опет не ради расноло;4ења само, него као допуну естетском образовању, али у духу естетике особног начпна жнвота, а то ће рећп, да се тиме умери и у равнотежу доведе осећање иоједпнаца н његово испољпвање. Ови моменти само, из рада Ваше Светоети, довољни су да угодно дирну сваког Србпна а нас професоре по наособ; али, кад томе додамо очинску бригу Ваше Светостп око материјалног осигуравања професора и њихових породица, те истпнско прнзнавање и одобравање нашега рада, онда се радо користимо овом ириликом, да кажемо Вашој Светости нагае срдачно хвала и да синовљим пијететом пожелимо Вагаој Светости здрав и дуг живот на корист васцелог Српства. Живио! После довршеног ручка испраћена је Љегова Светост при полазку у своје одаје са одушевљеним живио п певањом „ис пола ети деспота". (Светосавка прослава у Новом Саду.) На дан св. Саве, била је у саборној црквн архијерејска служба, на којој је чинодјествовао високопреосв. г. епископ Герман ОпачиЛ уз асистенцпју проте Милана ЋириКа, Боже Лоиовгкћа , Михаила МиловановиЛа, Николе ТеодоровиЛа и ђакоиа В. МиросављевиЛа. Црква је била ирепуиа побожног народа. Носле службе обавио је г. епискои са свегатенством