Српски сион

бр. 3

„СРПСКИ

сион в .

Стр. 43.

већу и најмилију песму, која је после његове смрти нестала, а за његова живота нигде није штампана. Али ко је омда могао и помислити, да ћеБранко тако брзо отићи са света! Онај Бранко, који је био оличено здравље и веселост! Светосавска песма има два текста, народни и црквенословенски, и оба се различно певају, према разним читанкама и катавасијама. Мелодија је једнака и у српском и словенском тексту. Питање је, који је текст старији и од кога је она лепа, дирљива мелодија? На то питање требало би да наши црквени људи одговоре ми лајици можемо само нагађати. Ја знам само једно као ноуздано, да је српски текст веЛим делом од Стаматовића и да је српски народ први нут од Стаматовића и његових ђака научио невати светосавску песму по овој мелодији! Мислим да неће бити на одмет, ако овде испишем из ове песме као из најстаријег оригинала све оно, што сам запамтио; а молио бих свакога, ко је више или боље запамтио, да овај Фрагменат допуни, како би се овај красни споменик наше народноцрквене нојезије од заборава сачувао. А ево мог Фрагмента те песме. Стихове, које сам поборавио, означио сам тачкицама, Пета строФа односи се на пропаст Косовску, од које је пред ону светосавску прославу (крајем 1838) прошло било 449 година. 1. Ускјшкнимо с љубављу Светитељу Сави, Српске цркве врховној светитељској глави, Тамо венци тамо слава, Где нам српски пастир Сава, Појте му, Срби, песму и утројте. 2. Пуна јеси кошница, трудољубна Србијо, Са свих страна сви, Срби, и ти, љупки Среме, К небу главе подигните, Саву тамо угледајте, Саву, српску славу, пред престолом Творца. 3. Ој Србијо, рођена сестро Херцеговине, Ти сад баци мили взор на Савине дворове,

Там почетак српске славе, Фрушка Горо, краси се телом кнеза Лазара. 4

Вукашине вране, Царства српског враже, Уроша ти уби, а зла не избеже. 5 ' • •

Србијо, устани и лице нрохлади. б. Четир' стотин' и четиридесет девет лета Ти у мраку почиваш и не видиш света, Чуј нам вопл, Саво, Архијерејска главо, И прослави Србију и сву Србадију. Јован ђорђеви-к

ЛИ СТА К. Б Е Л Е Ш К Е. (Дан св. Саве у Карловцима,) као свугде, где Србина цравославног, његове цркве пли школе има, прослављен је, у побожности и благодарности пијетета, којим се односи Србпн ирема своме Светитељу. ГГосле свете литургпје пшла је литија из саборне цркве у гимназију, која је до доласка свештенства била дупком већ пуна; и ако би, и са гледпшта побожности п пијетета што га одајемо Светитељевом имену и спомену, а такођер из другпх разлога, било много лепше, импозантније п коректније, да свп верни, у скупу а са лптпјом, полазе на водоосвећење. Разуме се, да би се у том случају пмало побрипути у погледу мирног и уредног уласка у гимназијску дворану. А све се може, кад се хоће. Ове године не бејаемо сретнп, да видпмо своју милу ГГоглавицу на челу свечаности и светог богослужева, јер ради неповољног Му здравља, не следе још на ладноћу, што је и Његовој Светости врло тешко и немило, као што је благоизволео и Сам изјавити. Но дао Бог, да Га потпуно здрава и крепка видимо што скорије, јер је ГБегово здравље скупоцено п драгоцено целој нашој цркви и народу. У богослужењу учествовало је сво свештенство у Карловци: архиђакон, два протођакона, осам през-