Српски сион

В р. В

С тр. 41.

2.) Одакле се започињу бро.јати та „три дана и по"? Дакле: 1.) Упитани, гато разуму „односно колико времена рачунају у један „дан" назарени одговорише: под г даном" разуме се време од три стотине педесет година — Од куд баш толико? за што ни више ни мање, него бага равно 350 година?! Чусмо већ, да је сам Лутер својим ученицима препоручивао, да тумаче св. писмо самим св. писмом; па тога се и држе протестанти, а уз њих и њихови рођаци — назарени; и назарени веле, да се њихово тумачење св. писма налази у самом св. нисму, али не у реду и једно до другога, него по св. писму разметнуто. Па кад је тако, нека нам кажу и наведу назарени оно место св. писма, које уиућује и сведочи, да се под једним „даном" има разумети и рачунати време од 350 година. Нама, члановима н синовима православне нркве таково место св. писма познато није. Ми знамо, да је у св. писму „дан" изједначиван и упоређиван са извесним бројем година, али са много већим од 350; тако св. апостол Петар вели, „да је један дан пред Господом као хиљада година" (II. Петр. 3., 8.) •*Па за гато назарени не узеше „дан" у 1000 година, него Само у 350 година? Свакако за то, гато им тада не би исиадао као што треба. —■ рачун. У осталом, да ли им и крај рачунања једнога „дана" у 350 година испада рачун добро — видићемо, кад будемо расправљали друго питање. Назарени за основ свога рачунања једнога дана у 350 година не могу навести ни једнога места св. писма. А кад је тако, онда их питамо: ко им је казао, да се у приведеном месту „Откривења Јованова" један „дан" има узети као време од 350 година? И значи ли то, држати се једино и искључиво св. иисма и никога и ничега другога? значи ли то, доказује ли то, да они одбацују свако и свачије иредање ?! Него није ни то све; има ту још нечег, и грђег и горег. Ми чусмо и видесмо, да се у нриведеном месту „Откривења Јованова" осим „три дана и по" (ст. 11.) счомињу и наводе још и „хиљаду н двеста и шестдесет дана." Па да ли се п ту нод једним „даном" има разумети и

рачунатп време од 350 година?! Не 350 година, него само 100 година кад би рачунали у један „дан," па би и без додатка она „три дана и по," који су сљедили иза 1260 дана — добили не годину појаве назаренства, него. пре годину — другог доласка Христова!! Или се зар у ст. 8. наведени ,,1260 дана" имају разумети и рачунати као обични дани; а само се у ст. 9. и 11-ом споменута „три дана и по" има узимати и рачунати „дан" у 350 година? За што? из ког узрока? на, ком основу? — Та у горњем месгу „Откривења Јованова" каже се, да су „два сведока ирорицала 1260 дана," за тим их је „звер што излази из бездана убила." те су „телеса њихова лежала на улици града великога три дана и по," а после три дана, и по дух живота од Бога уђе у њих," т. ј. они оживегае и стагае оба на ногама својима"; из чега излази, да, су та „два сведока" дуго „прорицала," и да су према времену њихова „прорицања" само врло кратко време, једва ,,три дана и по" умртвљепа била; а из тога опет даље излази. да се „1260 дана„ имају разумети и рачунати исто онако и онолико, како и колико и „три дана и по," другим речима, да су ,,данн", који се спомињу у ст. 9. и 11-ом једнако дуги били. Но примимо онако, како назарени кажу; узмимо и рачунајмо „дан" у 350 година, а не питајмо их, за гато, на ком уснову они тако рачунају. Дакле: по св. писму, односно по 11-ој глави „Откривења Јованова" тек после „три дана и по", одноСно после 1225 година има отпочети права истинита вера Христова, или друкче и боље има се појавити — назаренство. Но: 2.) Сад је питање: одакле се започињу бројати та „три дана и по", односно тих 1225 година ?■ По назаренском тумачењу, права је вера настала после мртвила оне „двојице сведока", а које је мртвило трајало „три дана и ио"; но сумње нема, да ,је праве вере на земљи било и за њихова живота, за време њихова „прорицања," а које је трајало „1260 дана". Према томе има се одредити престанак и опет почетак праве вере. Права вера престала је са последњим од оних „1260 дана," а започела је опет на „три дана и по" после тога. —